Oštećeni N.I. i D.R. za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni su na parnicu.

Na osnovu člana 86. KZ okrivljenom je izrečena mera bezbednosti zabrane upravljanja motornim vozilom „C“ kategorije u trajanju od četiri godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da vreme provedeno u zatvoru se ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1565/15 od 28.01.2016. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog S.K. i preinačena presuda Višeg suda u Čačku K 27/15 od 26.10.2015. godine samo u delu odluke o kazni tako što je apelacioni sud okrivljenog S.K. za krivično delo za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 26.10.2014. godine do 24.12.2014. godine dok je žalba branioca okrivljenog u ostalom delu odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog S.K., adv. M.V., podnela je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.K., adv. M.V., je nedozvoljen.

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome okrivljeni na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. ZKP može preko branioca, podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

Branilac okrivljenog S.K., adv. M.V., u podnetom zahtevu ne opredeljuje konkretno učinjenu povredu zakona a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, zbog koje povrede je zahtev dozvoljen, ali ne opredeljuje u čemu se ova povreda materijalnopravne prirode sastoji, već u suštini u obrazloženju zahteva osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza što ne predstavlja razlog zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenog i njegovog branioca.

Naime, suprotno činjeničnim utvrđenjima iz izreke prvostepene presude branilac okrivljenog S.K. adv. M.V., kao razlog podnošenja zahteva navodi da je sud pogrešno primenio odredbu člana 35. ZOBS-a, s obzirom da iz izreke pravnosnažnih presuda proizilazi da je „u momentu sudara vozilo koje se kretalo iz suprotnog smera prešlo na levu stranu kolovoza, dakle na desnu stranu u pravcu kojim se kretalo vozilo okrivljenog, što znači da je vozilo okrivljenog u momentu sudara bilo na desnoj strani kolovoza“ iz čega dalje proizilazi da se vozilo okrivljenog propisno kretalo, kao i da ni jedan materijalni dokaz ne ukazuje da se prethodno vozilo okrivljenog kretalo levom stranom kolovoza, a da su iskazi vozača vozila iz suprotnog smera kao i nalaz i mišljenje veštaka usmereni ka odbrani od krivice vozača vozila iz suprotnog smera, dakle osporava se utvrđeno činjenično stanje i iznosi sopstvena ocena izvedenih dokaza u vezi sa navedenim krivičnim delom.

Kako je u podnetom zahtevu samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, dok se u suštini ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog S.K., adv. M.V. odbacio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                              Predsednik veća-sudija

Mila Ristić, s.r.                                                                                                       Nevenka Važić, s.r.