Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.D., advokata S.T. je neosnovan.

Branilac okrivljenog D.D., advokat S.T. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim rešenjima učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4. ZKP navodima da je u odlučivanju punomoćnika oštećene J.P. o zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka učestvovala najpre kao sudija pojedinac, a potom kao član drugostepenog veća sudija Svetlana Kosanović, koja je morala biti izuzeta od vršenja sudijske dužnosti jer je u istom predmetu postupala u svojstvu tada istražnog sudije tako što je dana 07.02.2013. godine u predmetu Osnovnog suda u Somboru Ki 1566/11 saslušala tada osumnjičenog D.D.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4. ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tač. 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, a zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je, u tački 4) navedenog člana da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva u zahtevu, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju, odnosno na glavnom pretresu u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudija koji se morao obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

U konkretnom slučaju, nije reč o ni jednoj od navedenih procesnih situacija, već o postupku odlučivanja o zahtevu punomoćnika oštećene za naknadu troškova krivičnog postupka i žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv rešenja kojim su utvrđeni troškovi krivičnog postupka oštećene. Dakle, u fazi postupka koja je nastupila nakon pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka, zbog čega njena prethodna procesna uloga na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, prema odredbama citiranog procesnog zakona nije predviđena kao apsolutna smetnja za njeno učešće u donošenju tih odluka.

Sledstveno iznetom, Vrhovni kasacioni sud neosnovanim ocenjuje navode iz zahteva branioca okrivljenog D.D., advokata S.T. da su pobijana rešenja doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP u vezi člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Sa iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                               Predsednik veća-sudija

Jelena Petković-Milojković,s.r.                                                                      Dragiša Đorđević,s.r.