Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je otac tužene iz braka sa bivšom suprugom I.J.. Maloletna tužena ima ... godina. Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 10424/10 od 17.10.2011. godine tužilac je obavezan da na ime doprinosa za njeno izdržavanje plaća mesečno 22.000,00 dinara počev od 28.08.2008. godine pa ubuduće. Tužilac je sa M.R. zasnovao vanbračnu zajednicu i dobio dete ... godine, a drugo dete ... godine, posle donošenja pomenute presude. Vanbračna supruga tužioca je samofinansirajući student treće godine Fakulteta političkih nauka i nije zaposlena. Tužilac je vlasnik Auto-škole G. a.-d., sa sedištem u U. i ogrankom u B.. Od 01.01.2015. godine delatnost ove auto-škole za obuku vozača tužilac je obustavio, pri čemu ta škola obavlja i poslove prenosa, odjave vozila, osiguranja i registracije vozila. Tužilac privatno drži časove vožnje koje naplaćuje od 800,00 do 1.000,00 dinara, a mesečno može da održi između 30 i 40 časova. Prema uverenju Ministarstva finansija, Poreska uprava – Stari grad od 07.08.2014. godine, u periodu od 01.01.2013. do 31.12.2013. godine nije ostvario prihode po osnovu poljoprivrede i šumarstva, samostalnih delatnosti, prihoda od nepokretnosti i kapitalnog dobitka. Prema dopisu ovlašćenog knjigovođe od 09.03.2015. godine, po osnovu ličnih primanja, isplaćeno mu je za period od novembra 2014. do januara 2015. godine u proseku oko 23.000,00 dinara sa pripadajućim porezima i doprinosima. U toku 2011. auto-škola je prodala dva vozila za 72.000,00 dinara i 84.000,00 dinara. U istoj godini tužilac je kupio stan u ulici ... broj ... za 90.000 evra. Auto-škola tužioca ima ogranak u B., čije je sedište u ulici ... broj ..., na nepokretnosti koja je predmet bračne tekovine tužioca i majke tužene. U toku postupka tužilac je izjavio da ne ostvaruje zaradu u preduzeću i da zaradi oko 200 evra mesečno privatno od časova vožnje. Inače, stan u ulici ... broj ... kupio je od pozajmice i novca od prodatog stana u U., pre donošenja prethodne presude iz oktobra 2011. godine. U tom stanu živi sa vanbračnom suprugom i dvoje dece. Stanovi u ulici ... i ... vode se na ime tužioca i predstavljaju predmet bračne tekovine, a na njima postoji zabrana otuđenja. Stan u ... je površine 22m2, ali se ne izdaje. Nema vozilo koje se vodi na njegovo ime, a vozi po ovlašćenju automobil prijatelja, koji mu je on pozajmio. Tužilac dodatno zarađuje i na taj način što drži časove onima koji su položili vozački ispit i obnavljaju zvanje, što ne prijavljuje. Sa tuženom M. nema kontakte. U vreme donošenja ranije odluke maloletna M.K. imala je ... godina i išla u osmi razred osnovne škole, a sada je đak drugog razreda U.G.. U to vreme zakonski zastupnik je radio u kozmetičkom salonu u stanu broj ... u ... ulici broj ... Taj salon je privremeno zatvoren zbog lošeg poslovanja. Zakonski zastupnik povremeno starim klijentima radi tretmane (manikir, pedikir i tretman lica), ali to ne prijavljuje jer nema dovoljno prometa da bi platila porez. Zbog toga radi neprijavljeno ili u salonu ili kod kuće klijenata i tako zaradi mesečno između 30 i 40.000,00 dinara. Drugih prihoda nema. U istoj zgradi gde je salon je i stan u kome zakonski zastupnik živi, a oba stana su predmet bračne tekovine, u vezi čega je spor u toku. Maloletna M.K. živi u U. kod babe i dede po majci, jer nije želela da menja školu. Ona ima određene zdravstvene tegobe u vezi čega se leči u privatnoj klinici i ima određene troškove. Nema zdravstvenu knjižicu, jer majka ne uplaćuje doprinose. Zakonski zastupnik detetu šalje mesečno 15.000,00 dinara zajedno sa izdržavanjem na koje je tužilac obavezan u iznosu od 22.000,00 dinara. Tužilac ne viđa maloletnu ćerku poslednjih sedam godina, a i devojčica ne želi da viđa oca, iako je majka pokušavala da uspostavi kontakt između njih.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio protivtužbeni zahtev tužene za povećanje izdržavanja sa iznosa od 22.000,00 dinara na 30.000,00 dinara mesečno, imajući u vidu da je tuženi u međuvremenu dobio još jedno maloletno dete, zbog čega ima obavezu izdržavanja za ukupno troje dece, a ne dvoje, što je bio slučaj u vreme donošenja ranije odluke. Odbijen je i tužbeni zahtev za smanjenje obaveze izdržavanja na iznos od 14.000,00 dinara, imajući u vidu uzrast maloletne M., koja je starija četiri godine, njene potrebe procenjene na 48.000,00 dinara mesečno i mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja.

Odlučujući o žalbama parničnih stranaka, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je odbio žalbu tužene u odnosu na odluku o protivtužbenom zahtevu i kada je prvostepenu presudu preinačio, tako što je smanjio obavezu izdržavanja na iznos od 18.000,00 dinara mesečno sa kojim je tužilac u obavezi da doprinosi izdržavanju maloletnog deteta.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ispunjeni su uslovi iz člana 164. Porodičnog zakona, koji se u konkretnom slučaju tiču smanjenje visine izdržavanja zbog promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka. Bez obzira na činjenicu što je maloletna tužena starija četiri godine, što je adolescent, ima povećane potrebe u odnosu na vreme donošenja prethodne odluke suda i ima određene zdravstvene probleme, činjenica je da je tužilac u međuvremenu dobio još jedno maloletno dete iz veze sa vanbračnom suprugom, koja nije zaposlena. Prihodi tužioca mesečno iznose oko 36.000,00 dinara računajući zaradu i dodatne prihode od privatnih časova vožnje. Pritom, i tužilac i zakonski zastupnik su u posedu po dva stana, koji su predmet bračne tekovine. U po jednom od tih stanova i tužilac i zakonski zastupnik obavljaju privatnu delatnost, pri čemu zakonski zastupnik u drugom stanu živi, a tužilac drugi stan ne izdaje. Međutim, taj stan je površine svega 22m2 (garsonjera), pa i ukoliko bi ga izdavao, sredstva ostvarena rentiranjem ne bi značajno povećala njegove prihode, posebno imajući u vidu da sada izdržava još jedno maloletno detet (ukupno troje). U toj situaciji, smanjenjem obaveze izdržavanja određene ranijom sudskom odlukom sa 22.000,00 na 18.000,00 dinara, sa iznosom od 15.000,00 dinara, koliko zakonski zastupnik izdvaja za izdržavanje ćerke, imajući u vidu njen uzrast, potrebe maloletne M.K. će biti zadovoljene. Posebno zbog toga što živi kod babe i dede i što njena majka – zakonski zastupnik nema drugih obaveza izdržavanja, za razliku od tužioca.

U reviziji tužene uglavnom se ističu činjenična pitanja i osporava ocena izvedenih dokaza, čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema čl. 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog.

Takođe, ističe se primena člana 162. stav 3. Porodičnog zakona, po kojoj, ukoliko je poverilac izdržavanja dete, visina izdržavanja treba da omogući najmanje takav nivo životnog standarda za dete kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja. Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ova odredba pravilno je primenjena, imajući u vidu mogućnosti tužioca, kao dužnika izdržavanja, kao i potrebe tužene, kao poverioca izdržavanja, pri čemu je tužilac svakako u obavezi da i dopunskim radom doprinosi izdržavanju tužene, kako pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r