Istom presudom okrivljenom F.H. izrečena je mera bezbednosti i od istog je oduzeta opojna droga „heroin“ kao predmet izvršenja krivičnog dela bruto težine 26,04 grama. Okrivljeni su obavezani da solidarno plate troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 109.229,00 dinara, nagrade advokatima po službenoj dužnosti, veštacima, specijalisti neuropsihijatru, psihologu, Okružnom zatvoru u Novom Pazaru u iznosima bliže navedenim u izreci prvostepene presude kao i sudski paušal u iznosima od po 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1156/15 od 27.10.2015. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog F.H. a povodom žalbe okrivljenog i po službenoj dužnosti preinačena je prvostepena presuda u odnosu na okrivljenog F.H. u pogledu odluke o kazni, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog F.H. zbog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od pet godina u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 30.06.2012. godine do 25.01.2013. godine, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog kao i žalbe okrivljenog F.H. i zajedničkog branioca okrivljenih A.I. i Z.I., adv. J.B.F., odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Novom Pazaru K br. 82/13 od 30.03.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 1156/15 od 27.10.2015. godine, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- Branilac okrivljenog F.H., adv. S.P., zbog povrede člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, člana 438. stav 2. ZKP i člana 439. stav 1. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine i prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac predlaže shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP da se odloži izvršenje pravnosnažne presude.

- Branilac okrivljenih A.I. i Z.I., adv. J.B.F., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačke 1) i 2) ZKP i člana 14, 33. i 35. KZ kao i člana 485. stav 2. i 4. i člana 420. ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac predlaže shodno odredbi člana 488. stav 3. ZKP da se izvršenje pravnosnažne presude odloži ili prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih F.H., adv. S.P. i okrivljenih A.I. i Z.I., adv. J.B.F., Republičkom javnom tužiocu shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti i nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih A.I. i Z.I., adv. J.B.F. u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačke 1) i 2) ZKP u vezi člana 14, 33. i člana 35. KZ je neosnovan, dok je isti zahtev u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP kao i zahtev branioca okrivljenog F.H., adv. S.P., nedozvoljeni.

Branilac okrivljenih Z. i A.I., adv. J.B.F. kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačke 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže tako što navodi da su okrivljeni Z. i A.I. oglašeni krivim zbog po jednog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i to okrivljeni Z.I. kao saizvršilac a okrivljena A.I. kao pomagač u izvršenju krivičnog dela. Po stavu branioca okrivljenih nejasno je u čemu se sastoje radnje okrivljenih odnosno zajedničko učestvovanje svakog od okrivljenih Z. i A.I. u izvršenju predmetnog krivičnog dela. Što se tiče okrivljenog Z.I. branilac smatra da u radnjama okrivljenog nema elemenata saizvršilaštva u ostvarivanju ostalih obeležja bića predmetnog krivičnog dela iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, nema zajedničkog delovanja volje i svesti o zajedničkom delovanju a u izreci pravnosnažne presude nije opisan ni princip podele posla između okrivljenog Z.I. i okrivljenog F.H., zbog čega branilac smatra da se u radnjama okrivljenog Z.I. eventualno mogu sticati samo obeležja krivičnog dela iz člana 345. Krivičnog zakonika. Što se tiče okrivljene A.I. branilac postavlja pitanje u čemu se sastoji radnja pomaganja okrivljene obzirom da u njenim radnjama nema ni jednog elementa pomaganja iz člana 35. KZ.

Istaknute navode iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Z. i A.I. Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, a iz sledećih razloga:

Institut saizvršilaštvo prema odredbi člana 33. KZ postoji kada više lica učestvovanjem u radnji izvršenja sa umišljajem ili iz nehata zajednički izvrše krivično delo, ili ostvarujući zajedničku odluku drugom radnjom sa umišljajem bitno doprinesu izvršenju krivičnog dela.

Iz činjeničnog opisa datog u izreci prvostepene presude pod tačkom 1 se utvrđuje „da je okrivljeni F.H. po prethodnom dogovoru sa okrivljenim Z.I. radi neovlašćene prodaje ... spravljao paketiće opojne droge „heroin“ ... mešajući je sa paracetamolom i kofeinom, zatim pakovao u paketiće od alufolije i predavao okrivljenom Z.I. na čuvanje i neovlašćeno držanje do prodaje, kao i čistu drogu „heroin“ neto mase 20,40 grama, a okrivljeni Z.I. je tako spravljene paketiće i čistu drogu „heroin“, neovlašćeno do prodaje držao i skrivao u kući okrivljene A.I. ... a zatim je okrivljeni F.H. ... neovlašćeno od sakrivene količine paketića, prodao D.R. šest spravljenih paketića ... koja mu je prethodno okrivljeni Z.I. doneo iz potkrovlja kuće („iz šteka“) ...“.

Postupajući na napred opisani način, po oceni Vrhovnog kasacionog suda okrivljeni F.H. i okrivljeni Z.I. su po prethodnom dogovoru, zajednički delovali - učestvovali u radnji izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 33. KZ, sa umišljajem ostvarujući zajedničku odluku. Naime, okrivljeni F.H. je neovlašćeno spravljao opojnu drogu „heroin“ i istu neovlašćeno prodavao, dok je okrivljeni Z.I. istu - opojnu drogu „heroin“ neovlašćeno čuvao - držao do prodaje, odnosno radi prodaje u prostorijama kuće okrivljene A.I. i istu donosio okrivljenom F.H. radi prodaje.

Kod okrivljenih F.H. i Z.I. je postojala svest o zajedničkom delovanju kao i prethodni dogovor za izvršenje krivične radnje neovlašćene proizvodnje i držanja opojne droge radi njene prodaje, kao i radnje neovlašćene prodaje droge, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.I. o povredi zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP kao i dalji zaključak branioca okrivljenog da delo za koje je oglašen krivim i osuđen nije krivično delo (član 439. tačka 1) ZKP), ocenjeni kao neosnovani.

Takođe su neosnovani i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih kojima se osporava prvostepena presuda u odnosu na okrivljenu A.I. a naime da u radnjama okrivljene ne postoji ni jedan elemenat pomaganja iz člana 35. KZ.

Prema stavu 1. člana 35. KZ kaznom propisanom za to delo ili ublaženom kaznom kazniće se lice koje drugom sa umišljajem pomogne u izvršenju krivičnog dela dok su stavom 2. istog člana 35. KZ regulisani načini pomaganja, pa se tako pomaganjem u izvršenju krivičnog dela smatra: davanje saveta ili uputstava kako da se izvrši krivično delo, stavljanje učiniocu na raspolaganje sredstava za izvršenje krivičnog dela, stvaranje uslova ili otklanjanje prepreka za izvršenje krivičnog dela, kao i unapred obećano prikrivanje krivičnog dela, učinioca, sredstava kojima je krivično delo izvršeno, tragova krivičnog dela ili predmeta pribavljenih krivičnim delom.

Pomaganje je oblik saučesništva kod koga se sa umišljajem doprinosi izvršenju krivičnog dela, a doprinos mora biti u izvesnoj uzročnoj vezi sa izvršenim krivičnim delom.

Kako iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela opisanog u tački 2 izreke prvostepene presude jasno proizilazi da je okrivljena A.I. omogućavala okrivljenom F.H. da opojnu drogu „heroin“ donosi u njenu kuću i tu je spravlja, čime je omogućila ne samo tajnost tog posla nego i nesmetan rad okrivljenog F.H. i time značajno doprinela ukupnom poslu okrivljenog H. u neovlašćenom držanju i prodaji opojne droge, pri čemu je bila svesna da on taj posao obavlja neovlašćeno kao i okrivljeni Z.I. - njen brat, koji je spornu opojnu drogu „heroin“ skrivao u kući i držao radi prodaje, to su po oceni Vrhovnog kasacionog suda suprotni navodi zahteva branioca okrivljene kojima se ukazuje na povredu zakona ocenjeni kao neosnovani. Ovo pogotovu što je okrivljena A.I. bila svesna svog dela, odnosno sa umišljajem pomagala i okrivljenom F.H. i okrivljenom Z.I., jer je znala koliko je značajan njen doprinos kako neovlašćenom držanju opojne droge „heroina“ tako i njenoj pripremi za dalju neovlašćenu prodaju, pa je samim tim neosnovan i dalji zaključak branioca okrivljene da delo za koje je oglašena krivom i osuđena nije krivično delo (član 439. tačka 1) ZKP).

Nadalje, branilac okrivljenih Z. i A.I. kao razlog podnošenja zahteva u odnosu na okrivljenu A.I. ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Međutim, iako povreda iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP predstavlja dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP, branilac istu ne obrazlaže, pa je po oceni Vrhovnog kasacionog suda nejasno u čemu se povreda sastoji.

Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji joj je prethodio, ispituje se samo u granicama istaknute konkretne povrede zakona, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena - obrazložena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje šta je branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva, zbog čega su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u tom delu ocenjeni kao nedozvoljeni shodno članu 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Što se tiče zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog F.H., adv. S.P., Vrhovni kasacioni sud iste ocenjuje nedozvoljenim, a iz sledećih razloga:

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom člana 483. stav 3. ZKP propisano je da okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti isključivo preko branioca.

Imajući u vidu da predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti, na prvoj strani u levom uglu sadrži samo pečat adv. S.P., a na trećoj strani nema ni pečata ni potpisa branioca okrivljenog kao obaveznog elementa na osnovu koga se utvrđuje da li je zahtev podnet od ovlašćenog lica ili ne, to je očigledno da je zahtev podnet od neovlašćenog lica.

Obzirom, da u smislu odredbe člana 483. stav 3. ZKP, okrivljeni nema ovlašćenje da lično podnese zahtev za zaštitu zakonitosti, već da ovaj vanredni pravni lek može podneti isključivo preko svog branioca, to je Vrhovni kasacioni sud predmetni zahtev odbacio kao nedozvoljen, jer je podnet od strane neovlašćenog lica, pa je takav ocenjen kao nedozvoljen, shodno odredbi člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                   Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković,s.r.                                                                                                    Nevenka Važić,s.r.