.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 1774/2015
09.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u pravnoj stvari predlagača F. AD B., …, koga zastupa punomoćnik N.C., advokat iz B. i J. AD B., koga zastupa punomoćnik Đ.Ž., advokat iz B., protiv protivnika predlagača Republike Srbije, koju zastupa Državno javno pravobranilaštvo – Odeljenje u Novom Sadu, radi određivanja naknade za eksproprisane nepokretnosti, odlučujući o reviziji protivnika predlagača, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3Gž-67/14 od 08.05.2014. godine, u sednici održanoj 09.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE rešenje Višeg suda u Sremskoj Mitrovici 3Gž-67/14 od 08.05.2014. godine i rešenje Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – VI Sudska jedinica u Šidu i predmet vraća Osnovnom sudu u Šidu na ponovno suđenje.
O b r a z l o ž e nj e
Prvostepenim rešenjem obavezana je protivnik predlagača kao korisnik eksproprijacije i administrativnog prenosa da predlagačima kao ranijim sopstvenicima isplati na ime naknade za nekretnine koje se sastoje od poslovnog objekta sagrađenom na kp. br. … u površini od 85m2 upisana u zkul. br. … KO B. i to predlagaču F. Zaposleni objekat površine 43,84m2 novčani iznos od 10.089.000,00 dinara, a predlagaču J. na ime naknade za poslovni objekat od 27,94m2 novčani iznos od 6.430.000,00 dinara sa kamatom po zakonu o visini stope zatezne kamate počev od 09.10.2013. godine pa do konačne isplate i troškove spora. Za veće traženje zahtev je odbijen.
Pobijano prvostepeno rešenje potvrdio je žalbeni sud odbivši žalbu protivnika predlagača.
Protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja protivnik predlagača je izjavio posebnu reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Predlagači su izjavili odgovor na reviziju.
Apelacioni sud u Novom Sadu svojim rešenjem od 19.08.2015. godine predložio je revizijskom sudu odlučivanje o posebnoj reviziji (član 395. ZPP).
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijano rešenje na osnovu člana 399. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04...), pa je našao da je revizija osnovana.
U konkretnom slučaju revizija izjavljena protiv dela rešenja u odnosu na predlagača F. (vrednost spora 10.089.000,00 dinara), je dozvoljena po zakonu, a nedozvoljena u odnosu na drugog predlagača. Ali imajući u vidu potrebu tumačenja prava u pogledu utvrđivanja prometne vrednosti nepokretnosti (tržišne vrednosti) nužno je ujednačavanje sudske prakse, pa je Vrhovni kasacioni sud prihvatio predlog da se u pogledu drugog predlagača dozvoli posebna revizija.
Osnov potraživanja predlagača nije sporan.
Ali po stanovištu revizijskog suda osnovano se u reviziji ukazuje da je obrazloženje nalaza i mišljenja veštaka Z.z.v. A.D. N.S. paušalno (nedovoljno obrazloženo) i da je u postupku učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, (što je u žalbi ukazivano, ali drugostepeni sud bitnu povredu nije otklonio), pa se za sada ne može prihvatiti procena tržišne vrednosti objekta.
Naime, tržišna vrednost se definiše kao novčana suma za koju se imovinu (u ovom slučaju građevinsko poslovni objekat) može prodati ili je razmeniti na otvorenom i konkurentnom tržištu pod normalnim okolnostima i dobrovoljno između zainteresovanih strana. Metodologija procene vrednosti nepokretnosti zasniva se na troškovnom metodu (građevinska vrednost objekta sa korekcijama), komparativnom metodu (upoređenje tržišnih vrednosti iz ugovora o prometu) i metodu kapitalizacije dohotka (prihod).
U konkretnom slučaju veštačenje jeste formalno izvršeno po izloženim principima, ali iz nalaza i mišljenja uopšte nije jasno kako je veštak utvrdio (na osnovu kojih parametara) građevinsku vrednost objekta (cene konstrukcije, zanatskih završnih radova i instalacija - strana šest nalaza), niti su dovoljno objašnjeni korektivni faktori (lokacija, korisna površina, faktor za poslovne objekte, faktor kvaliteta, usklađenosti, izgrađenosti). Prvostepeni sud nije utvrdio da li postoji građevinska i upotrebna dozvola, da li je objekat izgrađen od strane predlagača ili kupljen, pa je nejasno kako je sa sadašnje građevinske vrednosti objekta od 2.391.559,00 dinara (prvi objekat) korekcijom utvrđena vrednost prvog objekta od 10.089.392,00 dinara (više od četiri puta). Po Pravilniku o načinu utvrđivanja osnovice poreza na imovinu i prava na nepokretnostima koji su u nedostatku pravila o načinu utvrđivanja tržišne vrednosti mogao po analogiji primeniti i u postupku veštačenja (''Službeni glasnik RS'' br. 38/2001... 27/2011), montažni objekti su manje vredni od građevinske vrednosti zgrada od tvrdog materijala (montažni objekti imaju 150 bodova, a zgrade od tvrdog materijala 300 bodova).
Ako je zemljište na kome su se nalazili poslovni objekti i bili u režimu državne svojine, predlagači nemaju prava na tržišnu naknadu za zemljište koje se nalazi pod zgradom i koje služi za redovnu upotrebu.
Na osnovu člana 415. i 416. stav 2. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
