U postupku donošenja pobijanog drugostepenog rešenja nema bitne povrede iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se pazi po službenoj dužnosti. Drugih bitnih povreda odredaba parničnog postupka, koje bi mogle predstavljati osnov za uvažavanje revizije tuženog – protivtužioca, nema.

Prema stanju u spisima, tuženi-protivtužilac je dana 27.05.2015. godine izjavio reviziju protiv rešenja Privrednog apelacionog suda Pž br.870/2015 od 16.04.2015. godine. Navedenim rešenjem odbijena je žalba ove stranke i potvrđeno rešenje Privrednog suda u Kraljevu P br.45918/2013 od 13.02.2015. godine, kojim je usvojen predlog tužioca-protivtuženog za određivanje privremene mere do pravnosnažnog okončanja postupka po tužbi. Prvostepeni sud rešenjem od 28.05.2015. godine odbacuje reviziju tuženog-protivtužioca kao nedozvoljenu.

S obzirom na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno-procesno pravo kada je potvrdio prvostepeno rešenje o odbačaju revizije.

Revident u revizijskim razlozima izražava suprotan pravni stav od izraženog stava nižestepenih sudova.

Revizijski sud ne prihvata u reviziji izražene pravne stavove.

Članom 420. stav 1. Zakona o parničnom postupku propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan. Revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (stav 2)..

U članu 410. stav 1. istog zakona proopisano je da neblagovremenu, nepotpunu ili nedozvoljenu reviziju, odbaciće rešenjem prvostepeni sud bez održavanja ročišta. Stavom 2. istog člana propisano je da je revizija nedozvoljena, ako je reviziju izjavilo lice koje nije ovlašćeno za podnošenje revizije, ako revizija nije izjavljena preko punomoćnika, ako je reviziju izjavilo lice koje je povuklo reviziju, ako lice koje je izjavilo reviziju nema pravni interes za podnošenje revizije i ako je revizija izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. st. 1. i 3) osim iz člana 404. ovog zakona.

U konkretnom slučaju tuženi-protivtužilac je izjavio reviziju protiv rešenja drugostepenog suda kojim je potvrđeno rešenje prvostepenog suda o usvajanju predložene privremene mere. Rešenjem o privremenoj meri ne okončava se postupak. Ona se po članu 285. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju, određuje pre pokretanja, u toku kao i po okončanju sudskog ili upravnog postupka. Sa okončanjem postupka prestaje i privremena mera. Pošto je dejstvo privremene mere ograničeno na trajanje postupka koji se tom merom ne okončava, ne postoje uslovi iz pomenute odredbe da se protiv rešenja o njenom određivanju podnese revizija kako to pravilno zaključuju nižestepeni sudovi.

Navodi revidenta da je, izjavljena revizija bila dozvoljena, jer je drugostepenim rešenjem pravnosnažno okončan postupak, ne mogu se prihvatiti. Iako je pobijano rešenje pravnosnažno, njime se postupak pravnosnažno ne okončava, imajući u vidu da je dejstvo privremene mere ograničeno trajanjem postupka, pa samim tim i revizija protiv takvog rešenja (kojim je pravnosnažno odlučeno o predloženoj privremenoj meri) ne bi bila dozvoljena.

Navodi revidenta o pogrešnoj primeni materijalno-procesnog prava, s toga se ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414, a u vezi člana 420. stav 5. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branko Stanić,s.r.