U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudije Branislave Apostolović, kao predsednika veća, sudije Gordane Ajnšpiler Popović i sudije Branka Stanića, kao članova veća, u pravnoj stvari tužioca A.J. iz Z., ul…. br. …, čiji je punomoćnik M.B., advokat iz B., ul…. br. …, protiv tužene T.š. Z. iz Z., ul. … br. …, koju zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo Beograd, ul.Tiršova br. 3, u postupku po reviziji tuženog na presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž 2953/13 od 19.12.2014.godine, na sednici veća održanoj dana 15.12.2015.godine, donosi

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužene protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 2953/13 od 19.12.2014.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Prvi osnovni sud u Beogradu je međupresudom P br. 92423/2010 od 04.12.2012.godine, utvrdio da postoji osnov odgovornosti tužene za naknadu štete tužiocu A.J. zbog povrede koju je pretrpeo dana 14.04.2008.godine.

Apelacioni sud u Beogradu je u postupku po žalbi tužene presudom Gž 2953/13 od 19.12.2014.godine odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio međupresudu Prvog osnovnog suda u Beogradu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je podneo blagovremenu reviziju, osporavajući istu iz svih zakonom predviđenih razloga.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao revizijom pobijanu presudu u smislu člana 399. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09) a u vezi sa članom 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) pa je našao da revizija tužene nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba ZPP iz člana 361. stav 2. tačka 9. na koje se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Revizijom se neosnovano ukazuje i na bitne povrede odredaba člana 361. stav 2. tačka 12. ZPP, jer su razlozi pobijane presude jasni i razumljivi, a presuda sadrži razloge o svim odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je 14.04.2008.godine, zadobio teške telesne povrede na času fizičkog vaspitanja. Tužilac je tada bio star 16 godina i bio je učenik ... razreda tužene T.š. Z. iz Z. Do nezgode je došlo na igralištu na kome se igrao fudbal u trenutku dok je težište igre bilo na drugom golu, kada je tužilac prišao slobodnom golu uhvatio se rukama za prečku pokušavajući da napravi premet, kada mu je gol koji nije bio fiksiran za tlo pao na stomak u trenutku kada su noge bile u vazduhu iznad prečke. U trenutku nesreće prema utvrđenom činjeničnom stanju od strane nižestepenih sudova, profesor nije bio prisutan, jer se isti nalazio u fiskulturnoj sali sa učenicama istog odeljenja. Tužilac je zadobio povrede u vidu izlivanje krvi u trbušnu duplju, prskanje jetre, gušterače i oštećenja slezine, nakon čega je hitno operisan u Urgentnom centru KCS gde mu je odstranjena slezina, dve trećine pankreasa i ušivana jetra. Po polisi kolektivnog osiguranja učenika od nesrećnog slučaja, a po zahtevu tužene od 08.05.2008.godine kompanija D.o. tužiocu je isplatila sumu od 150.000,00 dinara na ime invaliditeta od 50%, a prema nalazu, oceni i mišljenju Republičkog fonda PIO zaposlenih utvrđeno je da kod tužioca postoji teleno oštećenje u visini od 30%.

Imajući u vidu utvrđeno činjenično stanje, prvostepeni sud zaključuje da postoji odgovornost tužene za naknadu nematerijalne štete koja se zasniva na odredbama člana 173. i 174. Zakona o obligacionim odnosima, ali i tužioca koji je trebao i morao da zna da se na golu za mali fudbal ne izvode gimnastički elementi kakav je kolut, sve s obzirom na uzrast povređenog- tužioca i pretpostavljenu samostalnost i zrelost lica. Stoga prvostepeni sud procenjuje da je do povrede došlo sa doprinosom tužene od 70% dok se doprinos tužioca pocenjuje na 30%. Iz navedenih razloga prvostepeni sud i donosi međupresudu kojom utvrđuje postojanje osnova tuženikove odgovornosti za naknadu štete tužiocu zbog povrede koju je pretrpeo navedenim aktivnostima.

Drugostepeni sud potvrđuje prvostepenu odluku, smatrajući da je škola dužna u vreme nastave da vodi nadzor nad svim maloletnim učenicima na času fiskulture, te da odgovara za štetu koja je u to vreme nastala, ako ne dokaže da šteta potiče iz nekog uzroka koji se nalazi van školskih aktivnosti, a čije se dejstvo nije moglo predvideti niti izbeći niti otkloniti.

Sa iznetim pravnim stanovištem slaže se i Vrhovni kasacioni sud, te stoga prihvata i razloge nižestepenih sudova usled kojih je utvrđeno postojanje odgovornosti tužene za štetu prouzrokovanu tužiocu. Tužena škola nije obezbedila stalno prisustvo nastavnika koji organizuje i kontroliše učenike na času fiskulture i nije preduzela sve potrebne mere kako do nezgode ne bi došlo, jer gol nije bio pričvršćen za podlogu što bi onemogućilo njegov pad na učenika i tešku telesnu povredu koja je tim padom izazvana, a za šta pravilno sudovi smatraju da je odgovorna sama škola. Činjenica da je učenik radio vežbe koje nisu predviđene, odnosno da je pokušavao da napravi premet upravo ukazuje na neophodnost organizacije nastave prema kojoj bi u tom trenutku prisustvo nastavnika sprečilo navedeno ponašanje učenika, a samim tim i celu situaciju u kojoj je došlo do povređivanja. Pored navedenog, iako namena gola nije da se na njemu vrši premet, za vreme igre može doći do guranja koje bi moglo izazvati pomeranje i prevrtanje gola, u situaciji u kojoj on nije fiksiran za podlogu, pa time i nezgodu, odnosno povređivanje padom gola na učenika. Iz navedenih razloga, zbog neobezbeđenog gola (fiksiranjem istog za tlo) i neadekvatnom organizacijom nastave koja bi obezbedila stalnu kontrolu i nadzor nad učenicima od strane profesora, prema pravilnom zaključku nižestepenih sudova, tužena škola je odgovorna za nastanak štete, pa je stoga pravilan zaključak nižestepenih sudova da postoji osnov za obavezivanje tužene škole po zahtevu oštećenog učenika-tužioca.

Nisu osnovani revizijski navodi koji ukazuju da je gol težak i stabilan i da se ne može pokrenuti bez veće i značajne sile, te da ga stoga nije bilo neophodno fiksirati, pa da stoga on ne predstavlja povećanu opasnost za okolinu ukoliko se koristi u skladu sa svojom namenom i ukoliko ne dođe do njegove zloupotrebe, kao ni revizijski navodi da je on nefiksiran stajao 5 godina pre štetnog događaja, te pri njegovom korišćenju nije bilo nikakvih problema, jer činjenica da duži vremenski period nije nastao neki štetni događaj ne isključuje mogućnost nastanka istog u situaciji u kojoj gol nije dovoljno obezbeđen fiksiranjem za podlogu. Revizijski navodi da je profesor- nastavnik fizičkog vaspitanja upozoravao učenika da ne sme učestvovati u igri ne oslobađaju školu obaveze da organizuje čas tako da nastavnik fizičkog vaspitanja stalno nadzire učenike, a što je u konkretnom slučaju izostalo, a na kojim činjenicama je pored činjenice neobezbeđene sprave-nepričvršćenog gola i osnov za utvrđenje odgovornosti tužene škole za prouzrokovanu štetu tužiocu.

Sa izloženog na osnovu člna 405. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija,

Branislava Apostolović,s.r.