.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 101/2016
10.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica, Slađane Nakić Momirović, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca Z.B. iz B., čiji su punomoćnici advokati iz Advokatske kancelarije N. iz B., protiv tužene Republike Srbije, Višeg suda u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 735/15 od 27.10.2015. godine, na sednici održanoj 10.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 735/15 od 27.10.2015. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Pančevu Gž 735/15 od 27.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Prvi osnovni sud u Beogradu, rešenjem 6 broj 34706/13, odbacio je tužbu i otkazao ročište zakazano za 14.11.2013. godine u 09,30 časova.
Vrhovni kasacioni sud, rešenjem R 3759/2015 od 12.05.2015. godine, odredio je Viši sud u Pančevu za postupanje u ovom predmetu.
Viši sud u Pančevu, rešenjem Gž 735/15 od 27.10.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu tužioca (usled očigledne greške u pisanju u izreci je napisano tuženog) i potvrdio rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu 6 broj 34706/13 od 09.10.2013. godine.
Protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, kao posebnu, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 420. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), ocenio da revizija tužioca nije izuzetno dozvoljena.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, je propisano, da, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Prema tome, isticanje pogrešne primene materijalnog prava predstavlja zakonski razlog za izjavljivanje posebne revizije, isključivo ukoliko zbog pogrešne primene materijalnog prava u drugostepenoj odluci postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.
U ovoj parnici nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. za izuzetnu dozvoljenost revizije tužioca, s obzirom na to da izražen stav u pobijanoj odluci da rešenje suda o troškovima krivičnog postupka predstavlja izvršnu ispravu je u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda od 20.11.2012. godine. Pored toga, revizijom se ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, u delu koji se odnosi na to da tužilac ne poseduje rešenje suda kojim je odlučeno o troškovima postupka, zbog kog razloga se revizija ne može izjaviti, na osnovu odredbe člana 407. stav 2, pa ni izuzetno dozvoliti, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbi člana 420. st.1. i 2. a u vezi stava 6. i odredbe člana 479. stav 6. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.
Tužba je podneta 27.08.2013. godine. U tužbi je naznačena vrednost predmeta spora od 162.750,00 dinara, koji iznos predstavlja visinu novčanog potraživanja tužioca, kao glavnog zahteva na ime duga.
Prema tome, kako se radi o tužbenom zahtevu koji se odnosi na novčano potraživanje, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (računajući da je 27.08.2013. godine, 1 evro iznosio 114,2462 dinara i izraženo u evrima iznosilo 1.424,5550 evra), u smislu odredbe člana 468. stav 1. ZPP, to se radi o sporu male vrednosti, u kome protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija, na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbi člana 404. i 479. stav 6. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća - sudija
Milomir Nikolić,s.r.
