Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZPP, održao sednicu veća, na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog R.D. je nedozvoljen.

Branioci okrivljenog R.D. kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističu povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP i u vezi sa tim navode da je okrivljeni pobijanim pravnosnažnim presudama osuđen za delo koje nema elemente krivičnog dela budući da nijedna radnja odnosno reči okrivljenog kritičnom prilikom nisu bile upućene oštećenom sa svešću i voljom da se njemu ugrozi sigurnost, već su iste bile usmerene na zaštitu sigurnosti okrivljenog i njegove porodice, te da je stoga suprotan zaključak nižestepenih sudova nezakonit i proizvoljan, pri čemu nisu ocenjeni navodi odbrane okrivljenog kojima je isticao da njegovo postupanje nije bilo usmereno na ugrožavanje sigurnosti oštećenog. Pored toga, branioci okrivljenog u zahtevu ističu da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je kod okrivljenog postojao umišljaj „jer je nesporno postojao subjektivni osećaj ugroženosti kod oštećenog“, zatim da nije dokazano da je u spornoj prilici ostvarena odgovarajuća posledica dela, niti da takva posledica ima uzrok u ozbiljnoj pretnji okrivljenog prema oštećenom, s obzirom na to da iz iskaza oštećenog proizlazi da on u konkretnoj prilici nije bio uplašen niti ugrožen u onom smislu koji se zahteva za postojanje krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti i da je nasuprot tome upravo okrivljeni bio u stanju jake prepasti odnosno afekta straha jakog intenziteta, koji je zasnovan na ranijim životno ugrožavajućim iskustvima što proizlazi iz nalaza i mišljenja veštaka psihijatra, zbog čega je okrivljeni pozvao policiju, a kojim dokazima prvostepeni sud nije poklonio dužnu pažanju, zbog čega je, prema navodima zahteva, pobijana pravnosnažna presuda rezultat nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog navode da utvrđene činjenice da je sam oštećeni u svom iskazu naveo da je u zgradu okrivljenog ušao nenajavljen, da je isti strani državljanin, koji je u B. prijavljen tek od 06.06.2013. godine, bez dokaza da je zaposlen u Kompaniji „P.“, kao i da je okrivljeni već prilikom prvog kontakta sa oštećenim rekao da će zvati policiju, ukazuju da je oštećeni u takvoj situaciji pokušao da iscenira ugrožavanje sigurnosti od strane okrivljenog. Prema stavu branilaca okrivljenog, prvostepeni sud je pobijanu presudu doneo samo na osnovu iskaza oštećenog koji je u krivičnoj prijavi naveo da je sa okrivljenim nastavio verbalnu komunikaciju i nakon što je okrivljeni uperio pištolj u njega, a potom na glavnom pretresu izneo da se osećao ugroženim tek kada je okrivljeni po treći put izašao iz stana držeći pištolj u ruci govoreći mu: „Ovaj će da ti sudi“, ali da ni tada nije pobegao, zbog čega je, uzimajući u obzir ovakve izjave oštećenog njegov iskaz nepouzdan i neobjektivan dokaz.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da iznetim navodima zahteva branioci okrivljenog cene izvedene dokaze tokom postupka, a posebno iskaz oštećenog saslušanog u svojstvu svedoka i iznose svoje činjenične zaključke vezano za postojanje subjektivnih obeležja predmetnog krivičnog dela i nastupanja osećanja ugroženosti kod oštećenog kao posledice ozbiljne pretnje okrivljenog, i na osnovu takvih činjeničnih zaključaka daju sopstveno viđenje kritičnog događaja, iako se formalno pozivaju na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, i time osporavaju pravilnost činjeničnog stanja utvrđenog u pobijanim pravnosnažnim presudama, što proizlazi i iz samih navoda zahteva da je pobijana presuda rezultat pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac čija su prava ograničena pravima koja u postupku ima okrivljeni u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog R.D., ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Bata Cvetković,s.r.