Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca I.P. iz B., čiji je punomoćnik N.Ž., advokat iz B., protiv tuženog S.L. iz B., čiji je punomoćnik V.J., advokat iz B., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž.br. 534/13 od 17.09.2013. godine i o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3. 232/2015 od 03.12.2015. godine, u sednici veća od 10.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

I ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3. 232/2015 od 03.12.2015. godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Višeg suda u Zaječaru Gž 534/13 od 17.09.2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P. br. 26118/11 od 02.04.2012. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu naknadi štetu u iznosu od 580,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 11.07.2011. godine do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi parnične troškove u iznosu od 13.500,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Zaječaru Gž 534/13 od 17.09.2013. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena prvostepena presuda.

Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i potrebe novog tumačenja prava.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu R3. 232/2015 od 03.12.2015. godine ne predlaže se Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.

Protiv navedenog rešenja, tužilac je preko punomoćnika izjavio žalbu zbog potrebe novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost žalbe u smislu čl. 385. stav 1. i 411. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 125/04, 111/09) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) i utvrdio da žalba tužioca nije dozvoljena.

Tužba u ovom postupku podneta je 25.11.2011. godine, pre stupanja na snagu Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, stupio na snagu 01.02.2012. godine), koji članom 404. stav 3. predviđa mogućnost izjavljivanja žalbe protiv rešenja apelacionog suda kojim se ne dozvoljava revizija.

Odredbom člana 411. ZPP koji se u ovom postupku primenjuje, nije propisano da će se u postupku povodom revizije shodno primenjivati i odredbe člana 385. ZPP, niti je članom 395. ZPP propisana mogućnost izjavljivanja žalbe na rešenja apelacionog suda o izuzetnoj dozvoljenosti revizije. Stoga žalba protiv pobijanog rešenja nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu I izreke, na osnovu čl. 385, 395. i 411. ZPP.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 401. stav 2. ZPP i utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužbom od 25.11.2011. godine tužilac je tražio da se tuženi obaveže da mu isplati iznos od 580,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom.

Prema članu 467. stav 1. ZPP, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Članom 478. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u sporu male vrednosti nije dozvoljena revizija.

S obzirom da se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, radi se o sporu male vrednosti, pa revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu I izreke, na osnovu člana 404. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Snežana Andrejević, s.r.