U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca S.S. iz N.P., čiji je punomoćnik R.G., advokat iz N.P., protiv tuženog „Direkcija za izgradnju Opštine S.P.“ JP iz S.P., čiji je punomoćnik V.L., advokat iz S.P., radi poništaja rešenja, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1054/15 od 12.06.2015. godine, u sednici održanoj 11.02.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1054/15 od 12.06.2015. godine.

ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova odgovora na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi P1 140/13 od 04.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog 3-180/12 od 06.12.2012. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu br. 5-5/04 od 18.02.2004. godine i utvrđen prestanak radnog odnosa sa 17.12.2012. godine, zbog prestanka potrebe za obavljanjem poslova na kojima je radio, usled organizacionih i ekonomskih promena, te zbog toga što ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, da se obaveže tuženi da ga vrati na rad, rasporedi na radno mesto sa njegovom stručnom spremom i radnim iskustvom, da ga prijavi kod nadležnih fondova zdravstvenog i penzijskog osiguranja i ostalih nadležnih službi za period nezaposlenosti počev od 17.12.2012. godine pa do vraćanja na posao, da mu isplati na ime naknade štete iznos u visini zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, opštem aktu i ugovoru o radu u iznosu od 64.000,00 dinara mesečno, sa zakonskom zateznom kamatom, sve počev od 17.12.2012. godine do isplate na svaki mesečni anuitet, računajući kamatu od dana dospeća svakog anuiteta posebno do konačne isplate, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka. Stavom drugim izreke obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 108.400,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1054/15 od 12.06.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je prvostepena presuda. Odbijen je i zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je dao odgovor na reviziju, predlažući da se ista odbije, a zahtevao je naknadu troškova sastava odgovora na reviziju.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a nema ni drugih povreda odredaba parničnog postupka, jer su nižestepene presude jasne, obrazložene i sadrže sve razloge o odlučnim činjenicama.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac, koji je po zanimanju ekonomista, bio je u radnom odnosu kod tužene po ugovoru o radu od 18.02.2004. godine, na poslovima šefa službe u tehničkom sektoru održavanja puta i putnog pojasa, vertikalne i horizontalne signalizacije. Dana 22.10.2012. godine kod tuženog je donet novi Pravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova, kojim nije predviđen tehnički sektor, već sektor za investicije i infrastrukturu, a ukinuto je i radno mesto šefa službe. Odluku o utvrđivanju viška zaposlenih doneo je upravni odbor tuženog 07.11.2012. godine i njome je utvrđeno da višak zaposlenih predstavlja 8 izvršilaca, među kojima i tužilac, koji je bio jedini izvršilac na poslovima šefa službe u tehničkom sektoru. Na osnovu toga, 06.12.2012. godine tuženi je doneo rešenje kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, usled organizacionih, ekonomskih i ekonomskih promena. U obrazloženju rešenja je navedeno da nije bilo mogućnosti da mu se obezbedi premeštaj na druge poslove. Radni odnos tužiocu po navedenom rešenju prestao je sa 17.12.2012. godine.

Na ovako utvrđeno činjenično stanje, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su odbili tužbeni zahtev tužioca u celosti, nalazeći da je postojao opravdan razlog predviđen odredbom člana 179. tačka 9. Zakona o radu za otkaz ugovora o radu tužiocu, jer je ukinuto radno mesto šefa službe u tehničkom sektoru. S obzirom na činjenicu da tuženi tužioca nije mogao da rasporedi na drugo odgovarajuće radno mesto, to je i po shvatanju ovog suda, odluka kojom je tužiocu prestao radni odnos kao tehnološkom višku, zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena, pravilna i na zakonu zasnovana. Pravilno je odbijen i zahtev kojim je tužilac tražio vraćanje na rad u smislu člana 191. stav 1. Zakona o radu. Tužiocu je isplaćena otpremnina pre donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu, pa nije povređena ni odredba člana 158. istog zakona.

Navodima revizije pobija se utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije ispitivao, budući da se utvrđeno činjenično stanje revizijom ne može pobijati u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Iz izloženih razloga, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Kako sastav odgovora na reviziju ne spada u one troškove koji su bili potrebni radi vođenja parnice, to je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća - sudija

Ljubica Milutinović, s.r.