.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 262/2015
10.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca I.z.p. AD, B., koga zastupa punomoćnik M.L., advokat iz B., protiv tuženog Gradska Opština Zemun, koga zastupa Javno pravobranilaštvo Opštine Zemun, radi sticanja bez osnova, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 624/14 od 16.04.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 624/14 od 16.04.2015. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Beogradu P. 7143/2013 od 26.11.2013. godine, u stavu 1. izreke, odbijen je predlog tuženog za prekid postupka. U stavu 2. izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezan tuženi da tužiocu plati iznos od 37.906.822,13 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na taj iznos, počev od 19.09.2013. godine do isplate. U stavu 3. izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da mu plati zakonsku zateznu kamatu na glavni dug od dospeća svakog pojedinačnog iznosa koji se navodi do 19.09.2013. godine. U stavu 4. izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 916.500,00 dinara.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 624/14 od 16.04.2015. godine, žalba tuženog odbijena je kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Beogradu, u stavu 1, 2. i 4. izreke.
Protiv drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je u zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava.
Odgovor na reviziju podneo je tužilac i predložio da se revizija odbije kao neosnovana. Troškove postupka je tražio i to u iznosu od 45.000,00 dinara za sastav odgovora na reviziju, kao i troškove takse na odgovor na reviziju.
Odlučujući o reviziji tuženog na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.
U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti, a okolnost da je sud odbio predlog tuženog za prekid postupka do okončanja postupka u predmetu pred Višim sudom u Beogradu P 9531/10, odnosno P 398/13, ne predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog postupka.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je obavezan presudama Višeg suda u Beogradu 6P 9531/10 od 18.02.2011. godine i Apelacionog suda u Beogoradu Gž 3560/11 od 21.12.2011. godine da tuženom isplati iznos od 29.162.096,39 dinara na ime duga i iznos od 1.109.500,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Parnične stranke su 26.04.2012. godine zaključile Ugovor o izmirenju obaveza, prema kom ugovoru se tužilac obavezao da isplati tuženom navedeni dug u ratama u periodu od dana potpisivanja ugovora pa do 30.12.2012. godine, a prema dinamici iz ugovora. Tužilac je tuženom u periodu od 27.04.2012. godine do 11.01.2013. godine isplatio iznos od 37.906.822,13 dinara. Dana 25.04.2013. godine Vrhovni kasacioni sud je rešenjem Rev 614/2012 ukinuo navedene presude Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, kojima je tužilac obavezan da plati tuženom iznos od 29.162.096,39 dinara na ime duga i iznos od 1.109.500,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava tužbeni zahtev za isplatu iznosa od 37.906.822,13 dinara usvojili.
Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je predmetni ugovor od 26.04.2012. godine, koji je zaključen na osnovu navedenih presuda Višeg suda i Apelacionog suda i kojim je regulisan način izvršenja obaveze iz ovih presuda, ništav u smislu odredbi člana 51.stav 1.i 52. Zakona o obligacionim odnosima, budući da isti nema pravni osnov, jer je rešenjem Vrhovnog kasacionog suda od 25.04.2013. godine ukinuta presuda Apelacionog suda u Beogradu i Višeg suda u Beogradu, kojim je tužilac obavezan da plati tuženom iznos od 29.162.096,39 dinara na ime duga i iznos od 1.109.500,00 dinara na ime troškova parničnog postupka.
Kako je osnovna posledica ništavosti ugovora u smislu odredbe člana 104. Stav 1. Zakona o obligacionim odnosima, restitucija, to je tuženi dužan da vrati tužiocu iznos koji je primio na osnovu presuda Višeg suda u Beogradu i Apelacionog suda u Beogradu.
Takođe je pravilan i zaključak nižestepenih sudova da je u konkretnom slučaju ukidanjem navedenih presuda otpao osnov po kome je imovina tužioca prešla u imovinu tuženog u smislu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima, te da je i po tom osnovu tuženi dužan da tužiocu vrati utuženi iznos.
Za svoj pravni stav nižestepeni sudovi su dali valjane razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.
Pravilno su nižestepeni sudovi odbili predlog tuženog za prekid postupka do okončanja postupka pred Višim sudom u Beogradu, a po nalogu iz rešenja Vrhovnog kasacionog suda, pravilno zaključivši da odluka suda u ovoj parnici ne zavisi od ishoda parnice koja se vodi pred Višim sudom u Beogradu, s obzirom da je postupak u toj parnici počeo iznova po rešenju Vrhovnog kasacionog suda.
Troškovi dostavljanja odgovora na reviziju nisu bili nužni za vođenje ove parnice, te je zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen.
Sa izloženog, a na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
