.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 1969/2015
24.03.2016. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u radnom sporu tužioca V.S. iz N., ulica … br. …, koga zastupa punomoćnik M.J., advokat iz N., protiv tuženog N.-E. a.d. iz N., ulica … broj …, radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu 7 Gž1 1445/15 od 08.07.2015. godine, u sednici održanoj 24.03.2016. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu 7 Gž1 1445/15 od 08.07.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pobijanom presudom odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Nišu P1 br.596/2014 od 03.02.2015. godine kojom je poništeno rešenje pomoćnika direktora N.e. br.45/182 od 14.04.2009. godine i otkazan ugovor o radu, pa je tuženi obavezan, da tužioca reintegriše u proces rada i prizna mu sa prava po tom osnovu. Tuženi je obavezan da tužiocu na ime troškova spora isplati iznos od 282.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 208. ZPP, pa je našao da je revizija neosnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Revizija se ne može izjaviti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP, pa predmet ocene revizijskog suda nisu bili navodi u reviziji kojima se ističe postojanje te bitne povrede.
Tužilac je kod tuženog obavljao poslove vozača. Pobijanim rešenjem od 14.04.2009. godine otkazan mu je ugovor o radu zbog nepoštovanja radne discipline (član 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i član 7. Kolektivnog ugovora). Njemu je stavljeno na teret da je 27.03.2009. godine u prostorijama kadrovske službe iskazao nepoštovanje prema šefu odeljenja i pomoćniku direktora vređajući ih i navodeći da je pomoćnik direktora „uništio firmu“, a šefa obezbeđenja nazvao „terminatorom“. Saslušan kao stranka tužilac je tvrdio da je kritičnom prilikom bio vidno iznerviran jer je tražio od kadrovske službe da mu odobri korišćenje slobodnog dana zbog smrtnog slučaja u porodici, da su njegove reči verno prenete, ali je tuženi trebao imati u vidu da kod njega nije postojala namera povrede dostojanstva ličnosti neposrednih rukovodilaca, da je iznerviran odbijanjem njegovog zahteva, umorom od noćnog rada i da je u polemici sa prisutnima izneo lično mišljenje o njihovom poslovanju i da nije imao nameru da uvredi bilo koga.
Na tako utvrđeno činjenično stanje, pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev usvojen.
Ne predstavlja svaki prekršaj radne discipline razlog za raskid ugovora o radu. Povreda radne discipline treba da bude takvog karaktera i intenziteta da prema razumnoj oceni zaposleni ne može da nastavi rad kod poslodavca. U ovom slučaju pravilno je stanovište nižestepenih sudova da je tužilac izrekao prevashodno vrednosni sud i da nije imao nameru omalovažavanja i povrede dostojanstva neposrednih rukovodilaca; da je to učinio u okolnostima kada nije usvojen njegov predlog za dobijanje slobodnog dana zbog smrtnog slučaja u porodici, iscrpljenosti na poslu zbog neprekidnog rada u turnosima u trajanju od tri dana i da iz svih tih razloga kod njega nije postojala namera vređanja niti narušenja ugleda časti i dostojanstva pretpostavljenih – zaposlenih.
Posledica nezakonitog otkaza je reintegracija u procesu rada, jer je tužilac to zahtevao (član 195. stav 1. Zakona o radu).
Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća sudija
Predrag Trifunović,s.r.
