U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca D.M. iz B., čiji je punomoćnik V.B., advokat iz B., protiv tuženog Gradskog centra za socijalni rad u B., Odeljenje S.g., radi vraćanja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 446/15 od 11.09.2015. godine, u sednici održanoj 20.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 446/15 od 11.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1991/14 od 12.05.2015. godine, u prvom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca kojim je tražio da mu se vrati roditeljsko pravo u odnosu na I.M., rođenog …. godine i da se naloži tuženom da mu preda dete, kao i da se ukine presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4117/10 od 19.06.2012. godine u delu kojim je delimično lišen roditeljskog prava, i to prava i dužnosti čuvanja, podizanja, vaspitavanja, obrazovanja, upravljanja i raspolaganja imovinom deteta. U drugom stavu izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa I.M. sa ocem odnosno tužiocem, tako što će se dete viđati sa ocem u kontrolisanim uslovima u prostorijama Doma za decu bez roditeljskog staranja M. M. A. u S., jedan dan u nedelji popodne posle završenih školskih obaveza, u trajanju od četiri do pet sati, uz nadzor lica sa odgovarajućom kvalifikacijom koje će odrediti direktor navedenog doma, pri čemu će otac moći da izvede dete u grad, a sve počev od dana pravnosnažnosti presude u trajanju od šest meseci; a nakon toga, kada tužilac dostavi tuženom potvrdu o uspešno obavljenom savetodavno-terapijskom radu, dete će moći da viđa oca jedan vikend - poslednji vikend u mesecu od petka od 15,00 časova do nedelje u 18,00 časova, tako što će otac i dete doći u B., a u vreme verskih i državnih praznika provodiće zajedno tri dana, ali samo ako tuženi to odobri, nakon što ustanova socijalne zaštite ili zdravstvena ustanova u kojoj je otac upućen, nakon praćenja u periodu od šest meseci odvijanja ličnih odnosa oca i deteta u kontinuitetu, daju mišljenje da nije došlo do ugrožavanja deteta. U trećem stavu izreke, konstatovano je da se ovom presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4117/10 od 19.06.2012. godine u osmom stavu izreke u delu koji se odnosi na način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, odnosno tužiocem. U četvrtom stavu izreke, odbijen je kao neosnovan predlog tužioca za donošenje privremene mere kao neosnovan. U petom stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 446/15 od 11.09.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrđena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1991/14 od 12.05.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4117/10 od 19.06.2012. godine delimično lišen roditeljskog prava u odnosu na tada maloletnog I.M. rođenog …. godine i to tako što je lišen prava i dužnosti na čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, upravljanje i raspolaganje imovinom deteta. Istovremeno je obavezan da obavi savetodavno-terapijski rad radi poboljšanja roditeljskih sposobnosti i veština, pa mu je naloženo da se obrati tuženom radi upućivanja u ustanovu socijalne zaštite ili zdravstvenu ustanovu. Ovom presudom je određena i privremena mera i uređen je način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem do dostavljanja potvrde da je obavljen savetodavno- terapijski rad, i to u kontrolisanim uslovima u trajanju od dva sata u prostorijama Doma za decu i omladinu M. M. A. u S. ili u prostorijama Centra za socijalni rad u S., u zavisnosti od dogovora tuženog i Centra za socijalni rad u S., i to jednom mesečno, prvog ponedeljka u mesecu, osim ukoliko ovaj ponedeljak pada u neki državni ili verski praznik ili drugi neradni dan, kada se pomera za drugi ponedeljak u mesecu. Određena je i privremena mera kojom je uređen način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, nakon što otac dostavi tuženom potvrdu o uspešno obavljenom savetodavno-terapijskom radu, i to tako što bi prvog meseca po dobijanju potvrde, otac odveo dete u svoje domaćinstvo i provodio sa njim jedan vikend u mesecu, sledećeg meseca dva vikenda, i za ubuduće, svaki drugi vikend i za vreme verskih i državnih praznika koji slede, sedam dana za vreme raspusta deteta, ali samo ako tuženi to odobri, nakon što ustanova socijalne zaštite ili zdravstvena ustanova koja nakon praćenja odvijanja ličnih odnosa sa ocem i detetom u kontinuitetu da mišljenje da nije došlo do ugrožavanja deteta. Takođe je navedenom presudom uređen način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem prema navedenom modelu i odlučeno da će se njihovi lični odnosi, ukoliko tužilac donese izveštaj stručne službe da viđanje deteta sa ocem u domaćinstvu ugrožava razvoj deteta, isti odvijati u kontrolisanim uslovima u trajanju od dva sata u prostorijama Doma za decu i omladinu M. M. A. u S. ili u prostorijama Centra za socijalni rad u S., zavisno od dogovora tuženog i Centra za socijalni rad u S., jednom mesečno, i to prvog ponedeljka u mesecu, osim ukoliko ovaj ponedeljak pada u neki državni ili verski praznik ili drugi neradni dan, kada se pomera za drugi ponedeljak u mesecu.

Maloletni I.M. je razvrstan u kategoriju umerene mentalne retardacije iz člana 5. stav 2. Odluke o kriterijumima, svrstavanje dece ometene u razvoju, rešenjem Grada Beograda, Gradske uprave, Sekretarijata za obrazovanje od 28.06.2004. godine. Smešten je u Dom za decu i omladinu M. M. A. u S. i u ovom domu boravi od 01.02.2010. godine. Završio je uspešno osmi razred u dnevnom centru V. K., četvrti nivo za UMNR učenike. Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu R2 603/13 od 07.05.2014. godine, usvojen je predlog predlagača Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu Odeljenje Stari grad, pa je I.M. lišen u potpunosti poslovne sposobnosti, zbog bolesti – umerene mentalne retardacije, a naloženo je nadležnom organu starateljstva da, nakon pravnosnažnosti ovog rešenja, protivniku predlagača postavi stalnog staraoca i o tome obavesti sud. Pravnosnažnim rešenjem Gradskog centra za socijalni rad Odeljenje Stari grad broj 57101-1175/14 od 13.06.2014. godine postavljen je privremeni staralac I.M., tako što će u ime organa starateljstva, poslove privremenog staratelja obavljati stručnjak organa starateljstva V.G., psiholog. Razlog smeštanja I.M. u dom za decu bez roditeljskog staranja je što je, u toku boravka na Odeljenju za dečiju psihijatriju Kliničko bolničkog centra, analizom krvi utvrđeno da dete ne dobija propisanu medikamentoznu terapiju, te da je, uz intervenciju policije i hitne pomoći, često boravilo u njihovoj ustanovi. Ovo se dešavalo tokom 2009. godine i kako tada nije bilo mesta u beogradskim prihvatnim stanicama, već jedino u navedenom domu u S., dete je smešteno u ovaj dom. U međuvremenu se dobro adaptirao na uslove života u domu, osoblje ga dobro prihvatilo, neguje ga. Status maloletnog deteta u domu je utvrđen na osnovu izveštaja organa starateljstva.

Tužilac je penzioner, sa mesečnom penzijom koja iznosi 10.734,63 dinara i ne boluje od trajnog ili privremenog duševnog poremećaja, ne pokazuje znake umne zaostalosti i psihoorganskog sindroma, a kod njega se zapaža pozitivna motivacija za roditeljstvo. Dobio je zahvalnicu od Udruženja za pomoć osobama sa smetanjem u razvoju … za pohađanje radionice „Škola raditeljstva“ u trajanju 20 časova praktične nastave, koja je realizovana u periodu od 18.09.2012. godine do 20.11.2012. godine. Prema mišljenju stručnog tima ovog udruženja, tužilac je ograničeno sposoban za podizanje deteta sa specijalnim potrebama i kog njega ne postoje potrebne roditeljske osobine. Ovo stoga što je, kao učesnik radionice, bio veoma uzdržan u postavljanju pitanja u vezi sa vaspitanjem deteta već je samo tražio podršku u sporu protiv Centra za socijalni rad.

Mišljenje organa starateljstva je da je u najboljem interesu deteta da ostane u domu u kome se odlično adaptirao.Veštačenjem je utvrđeno da model viđanja I.M. sa ocem treba proširiti. Tužiocu nije osporavano roditeljsko pravo prema nalazu veštaka, ali je mišljenje veštaka da je potrebno da prođe najmanje šest meseci od poslednje procene zbog perioda adaptacije koja je u proširenom modelu viđenja treba da se nastavi posle četiri godine odvojenosti oca i deteta, pošto između oca i sina postoji prilična distanca. Takođe je nalazom veštaka utvrđeno da se nisu izmenili uslovi i okolnosti od donošenja prethodne odluke kojom je tužilac delimično lišen roditeljskog prava i da u ovom trenutku nisu ispunjeni uslovi da se tužilac samostalno stara, brine i vaspitava sada punoletno dete I.M., te da nema osnova za vraćanje roditeljskog prava. Ovo tim pre što je tužilac izbegao da primi komisiju veštaka u svom stanu, tako da nije bilo moguće utvrditi kakvi su uslovi stanovanja kod njega.

Kod tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je neosnovan tužbeni zahtev za vraćanje roditeljskog prava tužiocu.

Odredbom člana 83. Porodičnog zakona, propisano je da se roditelju može vratiti roditeljsko pravo kada prestanu razlozi zbog kojih je bio potpuno ili delimično lišen roditeljskog prava.

U konkretnom slučaju nisu se ispunili uslovi iz člana 83. Porodičnog zakona i to prava na čuvanje, podizanje, vasitanje, obrazovanje, upravljanje i raspolaganje imovinom deteta, jer je pouzdano utvrđeno da između tužioca i deteta i dalje nije izgrađeno međusobno poverenje u dovoljnoj meri, da između njih postoji distanciranost, te da se dete koje je u međuvremenu postalo punoletno, dobro adaptiralo na uslove u Domu M. M. A. u S., gde je smešteno, da u domu ima sve potrebne uslove za pravilan psihofički razvoj, da se dobro slaže sa ostalom decom kao i da je osoblje dobro i prijateljski raspoloženo prema njemu, tako da je u njegovom najboljem interesu da i dalje boravi u tom domu. S druge strane iz izjašnjenja Udruženja za pomoć osobama sa smetnjama u razvoju … proizilazi da tužilac nije savladao potrebne veštine uspešnog roditeljstva deteta sa smetnjama u razvoju.

Sud je cenio navode revizije, pa je našao da su isti neosnovani. Naime, navodi koji se odnose na pogrešnu primenu odredbe člana 83. Porodičnog zakona, u suštini predstavljaju ponavljanje navoda koji su isticani u dosadašnjem toku postupka, a koje su nižestepeni sudovi pravilno ocenili kao neosnovane. Takođe su i navodi koji se odnose na pogrešnu primenu člana 61. Porodičnog zakona, odnosno kojima se ukazuje na nedostatke u načinu na koji je uređeno kako će se održavati lični odnosa deteta i oca, već isticani u toku postupka, a sudovi su ih, imajući u vidu stručna mišljenja, pravilno ocenili kao neosnovane, dajući za tu ocenu koju u svemu prihvata i Vrhovni kasacioni sud.

Na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku, doneta je odluka kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.