Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Branislave Apostolović, Gordane Ajnšpiler Popović, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici po tužbi tužioca K. d.o.o. iz N.B., koga zastupa punomoćnik M.V., advokat iz B., protiv tuženog H.a.a.r. d.o.o. iz N.B., koga zastupa punomoćnik I.O., advokat iz B., radi sticanja bez osnova, vrednost predmeta spora 2.418.505,19 dinara, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 10209/13 od 20.05.2015.godine, u sednici veća održanoj dana 10.03.2016.godine, doneo je

R E Š E NJ E

I NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 10209/13 od 20.05.2015.godine.

II ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 10209/13 od 20.05.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 3525/2013 od 17.10.2013.godine, u stavu prvom izreke obavezan je tuženi da tužiocu isplati iznos od 2.418.405,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2011.godine pa do isplate, a stavom drugim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 244.570,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je presudom Pž br.10209/13 od 20.05.2012.godine preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev za obavezivanje tuženog da tužiocu isplati iznos od 2.418.505,19 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 15.06.2011.godine pa do isplate i obavezao tužioca da tuženom isplati iznos od 165.785,00 dinara na ime troškova parničnog postupka. Odbio je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tužilac je preko punomoćnika iz reda advokata izjavio posebnu reviziju zasnovanu na odredbi člana 404. ZPP, a zbog pogrešne primene materijalnog prava, ukazujući da je po oceni revidenta prvostepena presuda pravilna i na zakonu zasnovana.

Odredbom člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14), koja se u konkretnom slučaju primenjuje propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti ove revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Odlučujući u smislu citirane zakonske odredbe Vrhovni kasacioni sud je zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o posebnoj reviziji, jer u konkretnom slučaju nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno novo tumačenje prava, kao ni ujednčavanje sudske prakse, jer različito odlučivanje prvostepenog i drugostepenog suda ne predstavlja nejednaku sudsku praksu koja se može ujednačavati primenom odredaba o posebnoj reviziji.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio dozvoljenost revizije tužioca primenom odredbi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP i primenom člana 487. u vezi sa članom 479. stav 6. ZPP i odlučio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužbom od 09.05.2013.godine, tužilac je tražio isplatu iznosa od 2.418.505,19 dinara, koji iznos na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost 21.836,61 evra po srednjem kursu NBS od 110,7546 dinara za 1 evro, koji iznos predstavlja vrednost predmeta spora. Kako je pobijana drugostepena presuda doneta 20.05.2015.godine, to su za dozvoljenost revizije relevantne odredbe Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14).

Odredbom člana 487. stav 1. ZPP, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, što predmetni spor čini sporom male vrednosti.

Po odredbi člana 479. stav 6. ZPP, protiv odluke drugostepenog suda u sporovima male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Stoga bez obzira što odredba člana 403. stav 2. tačka 2. relevantnog ZPP propisuje da je revizija uvek dozvoljena, ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka u konkretnom slučaju revizija tužioca nije dozvoljena jer je izjavljena protiv drugostepene presude donete u sporu male vrednosti, kada se odredba člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP ne primenjuje.

Na osnovu izloženog i člana 413. ZPP Vrhovni kasacioni sud je odbacio reviziju tužioca kao neodzvoljenu i odlučio kao u stavu drugom izreke revizijskog rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Branko Stanić,s.r.