U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca V.Ć. iz Beograda, čiji je punomoćnik M.L., advokat iz B., protiv tuženog Javnog preduzeća za gazdovanje šumama „Srbijašume“ sa p.o. iz Novog Beograda, čiji je punomoćnik Đ.Ž., advokat iz B., radi poništaja rešenja, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 717/15 od 29.04.2015. godine, u sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 717/15 od 29.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Trećeg osnovnog suda u Beogradu P1 935/14 od 19.01.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca, pa je poništeno rešenje o otkazu ugovora o radu broj 521/2009 od 27.01.2009. godine doneto pod brojem 8441/12 od 22.08.2012. godine, kao nezakonito. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad u roku od 15 dana od dana dostavljanja presude. Stavom trećim izreke, odbačena je kao nedozvoljena tužba tužioca u delu kojim je tražio da se obaveže tuženi da ga vrati na njegovo radno mesto samostalnog referenta za privatne šume u Odeljenju za privatne šume, Sektor za šumarstvo i zaštitu životne sredine ili na druge poslove koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi i radnom iskustvu. Stavom četvrtim izreke, utvrđeno je da je tužba tužioca povučena u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da mu na ime naknade štete zbog neisplaćenih zarada isplati 162.435,26 dinara, na ime naknade neto zarade za period od 01.08.2012. godine pa do 05.10.2012. godine sa zateznom kamatom na taj iznos počev od 01.11.2012. godine pa do isplate, kao i u delu kojim je tražio da se tuženi obaveže da za tužioca uplati pripadajuće doprinose za PIO i zdravstveno osiguranje. Stavom petim izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 717/15 od 29.04.2015. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i drugom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuto je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu petom izreke prvostepene presude i u tom delu predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog na radnom mestu samostalnog referenta za privatne šume u Sektoru za šumarstvo i zaštitu životne sredine, a na osnovu ugovora o radu broj 521/2009 od 27.01.2009. godine i aneksa istog ugovora. Tuženi je rešenjem broj 8441/12 od 22.08.2012. godine tužiocu otkazao ugovor o radu, a sa razloga što je tužilac svojom krivicom učinio povredu radne obaveze primenom odredbe člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu, u vezi člana 68. stav 1. tačka 5. Pravilnika o radu tuženog, kao i člana 17. stav 1. tačka 5. ugovora o radu. Naime, tužilac je 01.08.2012. godine osetio iznenadnu bol u leđima i pokušao da ustane, ali nije mogao, zbog čega nije došao na posao, tako da je bio na bolovanju od 01.08.2012. godine do 15.08.2012. godine. Tuženi je upozorenjem broj 7966/12 od 09.08.2012. godine, upozorio tužioca o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, navodeći kao osnov povredu radne obaveze tužioca u smislu člana 68. stav 1. tačka 5. Pravilnika o radu tuženog u vezi člana 179. stav 1. tačka 3. Zakona o radu i u vezi članova 15. i 17. ugovora o radu tužioca, a koja povreda radne obaveze se odnosi na neopravdano uzastopno izostajanje sa rada četiri radna dana. Tužiocu je navedeno upozorenje uručeno 13.08.2012. godine, a tužilac je 18.08.2012. godine osporio osnovanost upozorenja, navodeći da nije mogao da dostavi pismeno obaveštenje o privremenoj sprečenosti za rad, jer to obaveštenje odnosno potvrdu nije dobio, s obzirom da se njegova doktorka u to vreme nalazila na godišnjem odmoru, a uz izjašnjenje je priložio medicinsku dokumentaciju. Iz izveštaja o privremenoj sprečenosti za rad od 15.08.2012. godine, utvrđeno je da je tužilac bio potpuno sprečen za rad u periodu od 01.08.2012. godine do 15.08.2012. godine, a što je potvrđeno iz specijalističkog izveštaja KBC „Dr Dragiša Mišović“ broj 5475 od 15.08.2012. godine i izveštaja specijalističke ordinacije za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju V.m. od 15.08.2012. godine, kao i uputa lekarskoj komisiji Doma Zdravlja „Savski Venac“ od 15.08.2012. godine.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca, s obzirom da je tuženi nezakonito otkazao ugovor o radu tužiocu, jer činjenica da tužilac nije odmah tuženom dostavio potvrdu o privremenoj sprečenosti za rad nakon početka bolovanja nije dovoljan razlog za zakonitost otkaza ugovora o radu. Imajući u vidu da je tužilac svoj izostanak sa posla opravdao medicinskom dokumentacijom i izveštajem o privremenoj sprečenosti za rad, njegov izostanak sa posla nije bio neopravdan. S toga je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, primenom odredbe člana 191. Zakona o radu.

Odredbom člana 179. tačka 3. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05, 61/05 i 54/09), propisano je, između ostalog, da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako za to postoje opravdani razlozi koji se odnose na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponašanje i potrebe poslodavca i to ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Odredbom člana 183. stav 1. tačka 1. istog zakona, propisano je da se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu u smislu člana 179. istog zakona ne smatra privremena sprečenost za rad usled bolesti, nesreće na radu ili profesionalnog oboljenja.

Pored toga, odredbom člana 68. stav 1. tačka 5. Pravilnika o radu poslodavca broj 27/2005-09 od 28.12.2005. godine, propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu i to ako neopravdano izostaje sa rada 4 radna dana ili neopravdano izostaje sa rada najviše 5 radnih dana sa prekidima u toku 12 meseci.

Ispitujući zakonitost spornog rešenja tuženog od 22.08.2012. godine, nižestepeni sudovi su pravilno zaključili da tužilac u periodu od 01.08.2012. godine do 15.08.2012. godine nije neopravdano izostao sa rada, već je tužilac bio privremeno sprečen za rad zbog bolesti, a što je potvrdila i prvostepena lekarska komisija Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijala za B., Ispostava N.B. broj 3437 od 15.08.2012. godine. Imajući u vidu navedeno i kako nije nastao otkazni razlog, jer tužilac nije neopravdano izostao sa rada četiri radna dana, već je opravdano u tom periodu bio sprečen za rad zbog bolesti, zbog čega je pobijano rešenje poništeno i pravilno obavezan tuženi da tužioca vrati na rad, primenom odredbe člana 191. Zakona o radu.

Primenom člana 414. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud nije detaljno obrazlagao ovu presudu, s obzirom da se revizijom ponavljaju žalbeni navodi, a obrazlaganjem se ne bi postiglo novo, niti ujednačenije tumačenje prava.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.