.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 95/2016
25.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović i Branislave Apostolović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca Z.r.U. u N.S. T. u stečaju, N.S., koga zastupa punomoćnik Č.N., advokat iz N., protiv tuženog D.T. iz S., koga zastupa punomoćnik D.D., advokat iz N.S., radi duga, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4628/15 od 29.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 25.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 4628/15 od 29.09.2015. godine.
ODBIJA SE zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Novom Sadu P 1895/13 od 12.05.2015. godine, u stavu I izreke, konstatovano je da se tužbeni zahtev delimično usvaja, a u stavu II izreke, naloženo je tuženom da tužiocu na ime duga isplati iznos od 1.400,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.09.1996. godine pa do isplate, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 264.950,00 dinara. U stavu III izreke, konstatovano je da se sa delom tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa od 1.400,11 dinara do traženog iznosa od 2.591,78 dinara, kao i sa delom zahteva za isplatu zakonske zatezne kamate za period od 25.01.1994. godine do 14.09.1996. godine tužbeni zahtev odbija.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br. 4628/15 od 29.09.2015. godine, u stavu I izreke, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Novom Sadu u stavu III izreke. U stavu II izreke, odbijena je žalba tuženog i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Novom Sadu u stavu I i II izreke, kojim je delimično usvojen tužbeni zahtev i naloženo tuženom da tužiocu na ime duga isplati iznos od 1.400,11 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14.09.1996. godine do isplate. U stavu III izreke preinačena je navedena presuda Privrednog suda u Novom Sadu u delu stava II izreke, kojom je naloženo tuženom da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 264.950,00 dinara i odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. U stavu IV izreke, odbačena je žalba tuženog izjavljena protiv presude Privrednog suda u Novom Sadu P 1895/13 od 12.05.2015. godine u stavu III izreke. U stavu V izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, pobijajući je zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 395. ZPP.
Odgovor na reviziju podneo je tuženi i predložio da se revizija odbaci. Troškove revizijskog postupka je tražio u iznosu od 12.000,00 dinara za sastav odgovora na reviziju i troškove takse na odgovor na reviziju.
Privredni apelacioni sud je ocenio dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 395. ZPP, te rešenjem Pž 4628/15 od 02.03.2016. godine nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dopuštenoj reviziji.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 401. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 125/04, 111/09), a u vezi sa članom 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Odredbom člana 467. stav 1. Zakona o parničnom postupku, izmenjenog članom 48. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku, propisano je da su sporovi male vrednosti u smislu odredaba ove glave, sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koji ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Odredbom člana 478. stav 6. ZPP, propisano je da protiv odluke drugostepenog suda u postupku o sporovima male vrednosti nije dozvoljena revizija.
U konkretnom slučaju tužba sudu radi isplate 14.990,26 dinara podneta je sudu 21.08.1996. godine. Zahtev je konačno opredeljen podneskom od 08.04.2015. godine, kojim je tražena isplata 2.591,78 dinara sa kamatom.
Kako je vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u ovoj parnici ispod graničnog iznosa od 3.000 evra, propisanog za dozvoljenost revizije u sporovima male vrednosti, to revizija tužioca u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP nije dozvoljena.
Dostavljanje odgovora na reviziju nije bilo nužno za vođenje ove parnice, te je zahtev tuženog za naknadu troškova revizijskog postupka odbijen.
Sa izloženog, a na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
