Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 534/2016
21.04.2016. godina
Beograd

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić, Božidara Vujičića, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u pravnoj stvari tužilje M.N. iz G.M., čiji je punomoćnik D.D., advokat iz G.M., protiv tuženog S. d.o.o. B., čiji je punomoćnik M.P., advokat iz B., radi isplate otpremnine, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1745/15 od 01.12.2015. godine, u sednici održanoj 21.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1745/15 od 01.12.2015. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1745/15 od 01.12.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu P1 121/14 od 01.06.2015. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužilji, na ime manje isplaćene otpremnine, plati 140.910,00 dinara sa zakonskom kamatom počev od 01.07.2011. godine do isplate. Stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 53.736,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 1745/15 od 01.12.2015. godine, žalba tuženog je odbijena, kao neosnovana i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizije smatra izuzetno dozvoljenom, radi ujednačavanja sudske prakse, razmatranja pravnog pitanja od opšteg interesa i novog tumačenja prava (član 404. ZPP).

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je 28.05.2014. godine, pa se primenom člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11), u konkretnom slučaju primenjuju odredbe Zakona o parničnom postupku koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“ br.72/11 i 55/14.

Primenom člana 404. stav 1. navedenog ZPP, posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni kasacioni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je isplata razlike između otpremnine koja je tužilji isplaćena u visini sa kojom se tužilja saglasiila stavljanjem svog potpisa na pismenoj izjavi od 20.06.2011. godine i otpremnine pripadajuće po Pravilniku tuženog, a sudovi su o ovom pravu tužilje odlučili pravilnom primenom materijalnog prava, te u skladu sa pravnim shvatanjem Vrhovnog kasacionog suda izraženim u sudskim odlukama u predmetima sa istom činjenično-pravnom situacijom, pa u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenje prava, što znači da nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP, na osnovu čega je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi isplate manje isplaćene otpremnine podneta je 28.05.2014. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 140.910,00 dinar, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe od 115,6663 dinara za 1 evro, predstavlja dinarsku protivvrednost od 1.218,25evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko- pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tuženog nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.