.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 433/2016
17.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužioca M.T. iz I., čiji je punomoćnik M.M., advokat iz B., protiv tuženog Javnog komunalnog preduzeća Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“, radi poništaja rešenja i vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3184/14 od 24.09.2015. godine, u sednici veća od 17.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3184/14 od 24.09.2015. godine i predmet se vraća drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje o žalbi tuženog.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 br. 2303/12 od 20.03.2014. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i poništen je kao nezakonit Aneks ugovora o radu br. 3 od 26.04.2012. godine i Rešenje o otkazu ugovora o radu br. 17/161 od 17.05.2012. godine. Stavom drugim izreke tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i rasporedi na odgovarajuće poslove. Stavom trećim izreke tuženi je obavezan da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 139.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 20.03.2014. godine do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 br. 3184/14 od 24.09.2015. godine, stavom prvim izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu prvom izreke i u delu stava drugog izreke kojim je tuženi obavezan da tužioca vrati na rad, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca za poništaj Aneksa ugovora o radu br. 3 od 26.04.2012. godine i za poništaj Rešenja o otkazu ugovora o radu br. 17/161 od 17.05.2012. godine i zahtev tužioca da se tuženi obaveže da ga vrati na rad. Stavom drugim izreke ukinuta je prvostepena presuda u delu stava drugog izreke i odbačena tužba po zahtevu da se obaveže tuženi da tužioca rasporedi na odgovarajuće poslove. Stavom trećim izreke preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava trećeg izreke prvostepene presude tako što je odbijen zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu naknadi parnične troškove u iznosu od 139.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.
Protiv drugostepene presude tužilac je blagovremeno preko punomoćnika izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Tuženi je podneo odgovor na reviziju.
Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da je revizija tužioca osnovana.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je kod tuženog bio zaposlen kao kontrolor, po osnovu Ugovora o radu od 22.06.2006. godine. Aneksom ugovora br. 2 od 20.08.2010. godine tužilac je obavljao posao … u službi za kontrolu voznih isprava u Sektoru za tarifu i prodaju. Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 01.03.2012. godine brisana je Služba kontrole voznih isprava i svi poslovi u toj službi. Tuženi je dana 18.04.2012. godine doneo Program rešavanja viška zaposlenih, prema kome je tužiocu obezbeđena mera upućivanja na rad kod drugog poslodavca A.s.t.. Prethodno je tuženi zaključio sporazum sa navedenom firmom dana 14.03.2012. godine o preuzimanju zaposlenih i zasnivanju radnog odnosa na poslovima kontrolora. Tužilac je prihvatio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, kao i pobijani Aneks ugovora o radu br. 3 od 26.04.2012. godine, kojim je prihvatio navedenu meru rešavanja viška zaposlenih. Pobijanim rešenjem tuženog od 17.05.2012. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa pripadajućim aneksima, jer je sa tuženim zaključio aneks ugovora o radu za premeštaj na drugi posao kod drugog poslodavca. Prema potvrdi direktora A.s.t. br. 859 od 18.06.2012. godine, ovo privredno društvo sa tužiocem nije zaključilo ugovor o radu za obavljanje poslova kontrolora putnih isprava, iz razloga što zaposleni prema medicinskoj dokumentaciji koju je prezentirao, ne može da obavlja rad na terernu i ne ispunjava uslove za obavljanje poslova kontrolora putnih isprava u javnom prevozu, a zaposleni je dostavio izjavu u kojoj je naveo da zbog zdravstvenih smetnji nije u mogućnosti da obavlja posao kontrolora.
Kod ovako utvređnog činjeničnog stanja, osnovano se revizijom tužioca ukazuje da je u pobijanoj drugostepenoj presudi zbog pogrešne primene materijalnog prava činjenično stanje ostalo nepotpuno utvrđeno.
U uvodu pobijanog rešenja o otkazu ugovora o radu navedeno je da je ono doneto na osnovu člana 179. tačka 9. Zakona o radu u vezi člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona, a u izreci rešenja je navedeno da je tužiocu otkazan ugovor o radu jer je zaključio aneks ugovora za premeštaj na drugi posao kod drugog poslodavca. Članom 155. stav 1. tačka 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ br. 24/05, 69/05) predviđen je, između ostalog, rad kod drugog poslodavca, kao jedna od mera zapošljavanja u okviru programa rešavanja viška zaposlenih, za poslodavca koji je ovakav program dužan da donese u smislu člana 153. ovog zakona. Donošenje ovakve mere rešavanja viška zaposlenih ne predstavlja samostalni razlog za prestanak radnog odnosa, budući da nije propisan članom 179. ovog zakona. Da bi zaposlenom bio zakonito otkazan ugovor o radu u smislu člana 179. tačka 9. ovog zakona, poslodavac je u obavezi da pre otkaza ugovora o radu zaposlenom isplati odgovarajuću otpremninu, propisanu članom 158. stav 1. ovog zakona. Pobijani aneks ugovora o radu donet je sa pozivom na član 171. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, prema kome poslodavac može zaposlenom ponuditi aneks ugovora o radu radi premeštaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca, u skladu sa članom 173. ovog zakona. Prema tački 4. ovog člana poslodavac može zaposlenom ponuditi aneks ugovora o radu ako je zaposlenom koji je višak obezbedio ostvarivanje prava iz člana 155. stav 1. tačka 5. ovog zakona. U oba slučaja, zaposleni može biti samo privremeno upućen na rad kod drugog poslodavca, što proizilazi iz člana 174. Zakona o radu. Prava zaposlenih u slučaju statusne promene, odnosno promene poslodavca, regulisana su odredbama čl. 147.- 151. Zakona o radu.
U drugostepenoj presudi nejasni su i protivrečni razlozi o bitnim činjenicama u odnosu na osnov po kome je tužiocu kod tuženog otkazan ugovor o radu. U postupku nije utvrđeno da li su bili ispunjeni svi zakonski uslovi da bi tužiocu bio otkazan ugovor o radu kao tehnološkom višku u smislu člana 179. tačka 9. Zakona o radu, na koje se pobijano rešenje o otkazu ugovora o radu poziva, i da li je upućivanje na rad kod drugog poslodavca pobijanim Aneksom br. 3 bilo privremeno upućivanje, u smislu citiranih odredbi čl. 171. stav 1. i 170. u kom slučaju bi tužilac imao pravo na vraćanje na rad kod tuženog. Ukoliko se radi o promeni poslodavca, u kom slučaju poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opšti akt i sve ugovore o radu, potrebno je utvrditi da li je tužiocu zakonito otkazan ugovor o radu prema odredbama čl. 147. – 151. Zakona o radu. Stoga je pobijana drugostepena presuda ukinuta.
U ponovnom postupku, drugostepeni sud će uzeti u obzir iznete primedbe i doneti pravilnu i zakonitu odluku.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 416. stav 2. ZPP.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
