Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica i Slađane Nakić Momirović, članova veća, u parnici tužioca Z.T. iz V.B., čiji je punomoćnik M.T., advokat iz V., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, VP 6968/20 iz Vranja, koju zastupa zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 260/2015 od 03.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 10.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 260/2015 od 03.03.2015. godine, kao nedozvoljena.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju P 120/2013 od 09.12.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime nematerijalne štete isplati i to na ime umanjenja životne aktivnosti zbog duševnih patnji iznos od 500.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 200.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2014. godine kao dana presuđenja pa do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca u delu kojim je tražio da mu tužena isplati veće iznose od dosuđenih stavom prvim izreke, pa do traženih iznosa i to na ime umanjenja životne aktivnosti zbog duševnih patnji do iznosa od 700.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha do iznosa od 300.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom. Stavom trećim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 132.200,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 09.12.2014. godine kao dana presuđenja pa do isplate.

Odlučujući o žalbi tužene Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 260/15 od 03.03.2015. godine preinačio presudu Osnovnog suda u Vranju P 120/13 od 09.12.2014. godine, u stavu prvom izreke, tako što je obavezao tuženu da tužiocu na ime nematerijalne štete isplati, i to na ime umanjenja životne aktivnosti iznos od 300.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha iznos od 100.000,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2014. godine pa do isplate, dok je za veće iznose od dosuđenih, pa do iznosa od 500.000,00 dinara na ime umanjenja životne aktivnosti i iznosa od 200.000,00 dinara na ime pretrpljenog straha, tužbeni zahtev odbio kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je ista presuda u stavu trećem izreke, tako što je tužena obavezana da tužiocu na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 103.100,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 09.12.2014. godine pa do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava i predložila da Vrhovni kasacioni sud preinači nižestepene presude tako što će u celosti odbiti tužbeni zahtev tužioca kao neosnovan i obavezati tužioca da naknadi truženoj troškove postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14), pa je našao da revizija tužene nije dozvoljena.

Iz navoda revizije proizlazi da tužena osnov za izjavljivanje revizije nalazi u činjenici da je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda.

Noveliranim odredbama člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka. Ocenjujući okolnosti konkretnog slučaja i sadržinu citiranih odredbi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iako je prvostepena presuda delimično preinačena od strane drugostepenog suda, revizija tužene nije dozvoljena. U konkretnom slučaju drugostepenom odlukom je preinačena prvostepena presuda odbijanjem tužbenog zahteva u delu odluke o naknadi štete na ime umanjenja životne aktivnosti preko iznosa od 300.000,00 dinara, pa do iznosa dosuđenog prvostepenom presudom od 500.000,00 dinara i na ime pretrpljenog straha preko iznosa od 100.000,00 dinara pa do iznosa od 200.000,00 dinara, koliko je za ovaj vid štete dosuđeno prvostepenom presudom. Kako su iznosi od 300.000,00 dinara, odnosno 100.000,00 dinara već bili dosuđeni prvostepenom presudom, pobijana odluka (presuda drugostepenog suda) u navedenom delu nema pravni značaj preinačujuće odluke bez obzira na formulaciju sadržanu u izreci presude Apelacionog suda u Nišu.

Iz navedenog proizlazi da bi pravo na reviziju, u konkretnom slučaju, po osnovu preinačenja i to za odbijajući deo imao samo tužilac kao stranka čije pravo je drugostepenom odlukom umanjeno. Naime, revizija na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku zbog preinačenja prvostepene presude dozvoljena je samo u situaciji kada je reviziju izjavila stranka kojoj je zbog preinačenja prvostepene odluke pravo uskraćeno ili smanjeno. Podnosilac revizije u predmetnom slučaju je tužena, a tuženoj odlukom drugostepenog suda pravo nije ni uskraćeno ni smanjeno, pa iz tog razloga revizija tužene na osnovu člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, nije dozvoljena.

Prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku revizija nije dozvoljena u imovinsko-pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe. Vrednost predmeta spora pobijanog dela u ovoj pravnoj stvari iznosi 400.000,00 dinara. Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe (09.12.2013. godine 1 evro je vredeo 115,0216 dinara), revizija tužene nije dozvoljena ni prema članu 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP odlučio kao u izreci rešenja.

Predsednik veća-sudija,

Milomir Nikolić,s.r.