Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović, Marine Govedarica, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca I.M. iz B., čiji je punomoćnik A.V., advokat iz N.S., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova iz Beograda, čiji je zakonski zastupnik Državni pravobranilac iz Beograda, radi naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1254/15 od 22.07.2015. godine, na sednici održanoj 07.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene, kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1254/15 od 22.07.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1254/15 od 22.07.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Novom Sadu, presudom P1 239/2013 od 19.05.2015. godine, usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženu da isplati tužiocu na ime troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.10.2009. godine do 30.04.2011. godine, ukupno 30.600,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na određene novčane mesečne iznose (sve bliže određeno u izreci presude). Obavezao je tuženu i da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 53.248,00 dinara.

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 1254/15 od 22.07.2015. godine, odbio je žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P1 239/13 od 19.05.2015. godine.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13- US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), ocenio da revizija tužene nije izuzetno dozvoljena.

Naime, u ovoj parnici po oceni ovoga suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužba je podneta 13.02.2013. godine. Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime neisplaćenih putnih troškova za period od 01.10.2009. godine do 30.04.2011. godine, u ukupnom iznosu od 49.400,00 dinara. Tužilac je podneskom od 04.09.2014. godine, smanjio tužbeni zahtev na ukupan iznos od 29.016,00 dinara, da bi podneskom od 28.04.2015. godine, preinačio tužbu povećanjem postojećeg tužbenog zahteva na ukupan iznos od 30.600,00 dinara. U uvodu prvostepene presude je navedena vrednost predmeta spora od 30.600,00 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude na ime glavnog zahteva u ukupnom iznosu od 30.600,00 dinara, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan preinačenja tužbe (računajući da je 28.04.2015. godine 1 evro iznosio 120,5112 dinara i vrednost predmeta spora izražena u evrima iznosila 253,9183 evra), to revizija tužene nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.