U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Biljane Dragojević i Slađane Nakić- Momirović, članova veća, u parnici tužioca N.P., iz N., čiji je punomoćnik N.J., advokat iz B.P., protiv tuženog DOO N. iz B.P., koga zastupa advokat M.Č. iz B.P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 389/15 od 14.04.2015. godine, u sednici održanoj 30.03.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 389/15 od 14.04.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Bačkoj Palanci P1 724/13 od 31.03.2014. godine, delimično je usvojen tužbeni zahtev i poništeno rešenje tuženog od 27.02.2013. godine kao nezakonito i obavezan tuženi da tužioca vrati na radno mesto na kome je radio pre donošenja osporenog rešenja ili na drugo radno mesto koje odgovara njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima kao i da mu naknadi troškove parničnog postupka. Odbijen je deo zahteva radi plaćanja zakonske zatezne kamate na dosuđene parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 389/15 od 14.04.2015. godine, odbijena je žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tuženi je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaasnovao radni odnos na neodređeno vreme kod tuženog 01.02.2006. godine na poslovima operatera na pasteru OBP za koje poslove se zahteva treći stepen stručne spreme. Ove poslove obavljao je do 02.jula 2009. godine kada mu je radni odnos prestao otkazom od strane poslodavca zbog povrede radne obaveze – neopravdani izostanak sa posla. U parnici radi poništaja ovog rešenja tužilac je uspeo tako što je pravnosnažnom presudom poništeno navedeno rešenje i tuženi obavezan da tužioca vrati na poslove koje je obavljao do donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu. Tuženi nije postupio po navedenoj presudi zbog čega je tužilac podneo predlog za izvršenje radi vraćanja na rad. U postupku izvršenja tuženi je i dalje izbegavao da tužioca vrati na rad. U međuvremenu je tuženi doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova i radnih zadakata od 10.02.2013. godine kojim je ukinuo radno mesto na kome je tužilac radio. Ovaj Pravilnik stupio je na snagu istog dana, a desetak dana kasnije tuženi je doneo rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu zbog tehnoloških i organizacionih promena 27.02.2013. godine. Po osnovu ovog rešenja tužiocu je isplaćena otpremnina. Nakon formalnog ukidanja radnog mesta, poslovi tog radnog mesta su se i dalje faktički svakodnevno obavljali od strane drugih izvršioca koji su to obavljali kao dodatni posao uz posao svog radnog mesta. Posle šest meseci od donošenja rešenja o otkazu ugovora o radu tužiocu, tuženi je doneo Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta kojim je ponovo uveo radno mesto – operater na pasteru.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili zahtev tužioca i poništili rešenje o otkazu ugovora o radu tužiocu.

Institut „zabrane zloupotrebe prava“ štiti zaposlenog kao opšte važeći princip u ugovornom pravu (član 13. ZOO) koji se imajući u vidu poreklo ugovora o radu supsiderno primenjuje i u oblasti rada. Zloupotreba prava postoji kada poslodavac u postupku davanja otkaza ispoštuje formu ali ne i suštinu (razloge) instituta tzv. viška zaposlenih ako vređa cilj i svrhu. Iz člana 179. stav 9. i pravila koja su sadržana u članu 153. do 158. Zakona o radu proizlazi da je svrha tehnološkog viška otpuštanje radnika zbog bolje organizacije tehnoloških promena i zbog ekonomskih promena. Zbog pobrojanih uzroka prestaje potreba za radom određenog broja zaposlenih. Taj insitut se zloupotrebljava ako se koristi da bi se bez određene zakonske procedure otpustili zaposleni koji ne ostvaruju radne rezultate, ne ispunjavaju radne obaveze ili krše radnu disciplinu ili da bi se na njihovo mesto u relativno kratnom vremenskom roku zaposlili drugi – novi radnici.

U ovom slučaju, upravo je u pitanju zloupotreba od strane poslodavca. Naime, poslodavac, tuženi u ovoj parnici, nije izvršio pravnosnažnu sudsku odluku i nije vratio tužioca na odgovarajuće radno mesto posle ukidanja (prvog) rešenja o otkazu. Naprotiv, izbegavao je izvršenje pravnosnažne sudske odluke sve dok nije izmenio Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta kojim je ukinuo radno mesto na kome je tužilac radio. S obzirom da je na ovaj način tuženi zloupotrebio pravo, to su nižestepeni sudovi pravilno poništili rešenje o otkazu kao nezakonito i obavezali tuženog na reintegraciju tužioca.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća sudija

Ljubica Milutinović,s.r.