Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.5529/15 od 08.10.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe tuženog i tužilaca i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Zrenjaninu.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP – 395. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11).

Privredni apelacioni sud je ocenio dopuštenost izjavljene revizije u smislu člana 395. ZPP, te je rešenjem Pž br.5529/15 od 11.02.2016. godine, predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji tužilaca kao izuzetno dopuštenoj reviziji

Postupajući po predlogu Privrednog apelacionog suda, Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužilaca odlučuje kao o izuzetno dopuštenoj reviziji.

Odredbom člana 395. ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude, koja se ne bi mogla pobijati revizijom po odredbama člana 394. ovog Zakona, kad je po oceni Apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije, potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

Privredni apelacioni sud u svom rešenju od 11.02.2016. godine, nije u dovoljnoj meri obrazložio svoj predlog, nije naveo postojanje različitih sudskih odluka po istom pravnom pitanju od značaja za praksu, ukoliko postoje, niti je naveo u čemu se ogleda razlika u stavovima, te nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.

Stoga je odlučeno kao u stavu 1. izreke.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 401. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04 i 111/09) a u vezi sa članom 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.

Odredbom člana 23. stav 3. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da je revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijanog dela prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra, odnosno 100.000 evra u privrednim sporovima, po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, a koji nisu pravnosnažno rešeni do dana stupanja na snagu ovog Zakona.

Tužioci S.G. i S.S., podneli su tužbu sudu 07.12.2009. godine, a M.I. i M.L. dana 08.12.2009. godine. Tužbom su tražili utvrđenje ništavosti ugovora i isplatu (401.335,69 dinara; 461.086,55 dinara; 454.127,75 dinara i 247.638,89 dinara). Podneskom od 23.04.2015. godine, smanjen je tužbeni zahtev i konačno opredeljen na iznose o kojima je odlučeno prvostepenom presudom.

Pobijani deo pravnosnažne presude u ovoj parnici, za svakog od tužilaca posebno (nisu jedinstveni suparničari), je ispod iznosa od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.

S obzirom da je pobijani deo pravnosnažne presude u ovoj parnici za svakog od tužilaca posebno ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije, to revizija tužilaca u smislu odredbe člana 401. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena.

Dozvoljenost revizije u ovoj parnici cenjena je prema cenzusu od 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, a ne prema cenzusu od 100.000 evra koji je propisan za privredne sporove, budući da je Privredni sud u Zrenjaninu u konkretnom slučaju postupao po atrakciji nadležnosti jer je nad tuženima otvoren postupak stečaja.

Stoga je na osnovu člana 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu 2. izreke.

Predsednik veća-sudija

Branko Stanić,s.r.