.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Prev 410/2015
19.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branka Stanića, predsednika veća, Gordane Ajnšpiler Popović, Branislave Apostolović, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca: 1. Ž.S. iz A., 2. V.M. iz S. 3. Č.I. iz Z. 4. S.LJ. iz B., 5. L.G. iz Z., 6. O.N. iz Z., 7. D.M. iz Z., 8. Š.M. iz Z., 9. S.I. iz Z., 10. F.J. iz Z., 11. M.D. iz Z., 12. R.D. iz Z., koje zastupa punomoćnik K.R., advokat iz Z., protiv tuženih: 1. Stečajna masa B.s. AD u stečaju, Z., koga zastupa punomoćnik Z.Ć., advokat iz Z. i 2. DOO I. u stečaju, Z., koga zastupa punomoćnik S.R., advokat iz Z., radi utvrđenja osporenog potraživanja, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.5931/15 od 14.10.2015. godine, u sednici veća održanoj 19. aprila 2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
1. NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5931/15 od 14.10.2015. godine.
2. ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br. 5931/15 od 14.10.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Privrednog suda u Zrenjaninu P br.236/14 od 29.05.2015. godine, u stavu I izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca od 1-8 reda, za utvrđenje novčanog potraživanja prema prvotuženom u pojedinačno opredeljenim iznosima za svakog od označenih tužilaca. U stavu II izreke utvrđeno je kao osnovano potraživanje prvotužioca prema drugotuženom u iznosu od 265.089,84 dinara, a preko utvrđenog do traženog iznosa od 343.379,75 dinara tužbeni zahtev je u odnosu na ovog tužioca odbijen. U stavu III izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje drugotužioca prema drugotuženom u iznosu od 269.911,90 dinara, dok je preko tog, a do tužbom traženog iznosa od 356.046,68 dinara tužbeni zahtev odbijen. U stavu IV izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje trećetužioca prema drugotuženom u iznosu od 241.609,48 dinara. U stavu V izreke, utvrđeno je novčano potraživanje četvrtotužioca prema drugotuženom u iznosu 220.849,20 dinara, dok je preko tog iznosa, a do tužbom traženih 291.327,01 dinara, tužbeni zahtev odbijen. U stavu VI izreke, utvrđeno je potraživanje petotužioca u iznosu od 17.789,46 dinara, dok je preko tog a do traženog od 20.541,83 dinara tužbeni zahtev odbijen. U stavu VII izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje šestotužioca prema drugotuženom u iznosu od 177.083,65 dinara, dok je preko utvrđenog a do traženog iznosa od 233.594,84 dinara tužbeni zahtev odbijen. U stavu VIII izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje sedmotužioca prema drugotuženom za iznos od 172.812,38 dinara, dok je preko tog, a do tužbom traženog iznosa od 227.977,33 dinara, tužbeni zahtev odbijen. U stavu IX izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje osmotužioca prema drugotuženom u iznosu od 374.754,74 dinara, dok je preko tog a do tužbom traženog iznosa od 492.702,29 dinara tužbeni zahtev odbijen. U stavu X izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje devetotužioca prema drugotuženom u iznosu od 182.380,57 dinara, dok je preko tog, a do tužbom traženog iznosa od 372.494,39 dinara tužbeni zahtev odbijen. U stavu XI izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje tužioca desetog reda prema drugotuženom u iznosu od 200.059,08 dinara. U stavu XII izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje tužioca jedanaestog reda prema tuženom u iznosu od 224.968,24 dinara, dok je preko tog, a do tužbom traženog iznosa od 296.760,53 dinara, tužbeni zahtev odbijen. U stavu XIII izreke, utvrđeno je kao osnovano potraživanje tužioca dvanaestog reda prema drugotuženom u iznosu od 224.800,43 dinara, dok je preko tog a do tužbom traženog iznosa od 296.539,21 dinara tužbeni zahtev odbijen. U stavu XIV, izreke, obavezan je drugotuženi da tužiocima plati iznos od 1.106.607,28 dinara, na ime troškova parničnog postupka.
Presudom Privrednog apelacionog suda Pž br.5931/15 od 14.10.2015. godine, za oba tužioca i tuženog drugog reda, odbijene su kao neosnovane i potvrđena navedena presuda Privrednog suda u Zrenjaninu.
Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužioci su blagovremeno izjavili reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava. Revizija je izjavljena na osnovu člana 404. ZPP.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11) i člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi da se o reviziji tužilaca odlučuje kao o posebnoj reviziji.
Odredbom člana 404. stav 1. ZPP, izmenjenog odredbom člana 14. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacinog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Ceneći razloge tužilaca za odlučivanje o reviziji kao posebnoj reviziji, Vrhovni kasacioni sud je našao da za ovakvo odlučivanje nisu ispunjeni uslovi iz citirane zakonske odredbe. Ovo sa razloga, što tužioci u reviziji nisu naveli postojanje različitih sudskih odluka po istom pravnom pitanju od značaja za praksu, ukoliko postoje, niti su naveli u čemu se ogleda razlika u stavovima, te nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava.
Stoga je odlučeno kao u stavu 1. izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije na osnovu člana 410. stav 2. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11), izmenjenog članom 15. Zakona o izmenama i dopunama ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 55/14), kao i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužilaca nije dozvoljena.
Odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, izmenjena je odredba člana 403. st.2. i 3. ZPP, tako što je u stavu 3. propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužbe u ovoj parnici, radi utvrđenja osnovanosti potraživanja podnete su sudu 04.12.2009. godine (tužioci 1-3 reda) i 07.12.2009. godine (tužioci 4-12 reda). Svi iznosi pobijanog dela pravnosnažne presude u ovoj parnici (iznosi navedeni u stavu I i stavu II izreke prvostepene presude) su ispod 40.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan podnošenja tužbi sudu.
S obzirom da je vrednost predmeta spora u ovoj parnici za svakog od tužilaca ispod graničnog iznosa propisanog citiranom zakonskom odredbom za dozvoljenost revizije u imovinsko pravnim sporovima, to revizija tužilaca u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, nije dozvoljena. Tužioci nisu jedinstveni suparničari, te je vrednost predmeta spora cenjena prema vrednosti predmeta spora za svakog od tužilaca pojedinačno.
Dozvoljenost revizije u ovoj parnici nije cenjena u smislu odredbe člana 22. Zakona o izmenama i dopunama ZPP, kojom je izmenjena odredba člana 485. ZPP, a kojom je propisan cenzus za dozvoljenost revizije u privrednim sporovima, budući da je Privredni sud u Zrenjaninu, u konkretnom slučaju, postupao po atrakciji nadležnosti, jer je nad tuženima otvoren postupak stečaja, već na osnovu člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP.
Stoga je na osnovu člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu 2. izreke.
Predsednik veća-sudija
Branko Stanić,s.r.
