Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Slađane Nakić Momirović, predsednika veća, Marine Govedarica i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca P.G. iz P., čiji je punomoćnik J.S., advokat iz P., protiv tuženog S. AD iz V., Kompanija za proizvodnju, promet i usluge, radi vraćanja na rad, odlučujući o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2493/14 od 21.04.2015. godine, na sednici održanoj 31.03.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2493/14 od 21.04.2015. godine, u odnosu na odluku o troškovima postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Požarevcu, presudom P1 429/2013 od 21.03.2014. godine, obavezao je tuženog da vrati tužioca na rad po Sporazumu o preuzimanju radnika od 31.07.2008. godine i da tužioca prijavi kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijali iz P. (stav prvi izreke). Odbio je kao neosnovan tužbeni zahtev za veće traženje od dosuđenog u stavu prvom izreke presude, da se obaveže tuženi da prijavi tužioca kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijali iz P., počev od 14.11.2011. godine (stav drugi izreke). Osnovni sud u Požarevcu, oglasio se stvarno nenadležnim za postupanje po tužbi tužioca, da se obaveže tuženi da vrati tužioca u radni odnos na poslove i zadatke sa kojih je upućen kod drugog poslodavca i odbacio tužbu tužioca u tom delu (stav treći izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 177.000,00 dinara (stav četvrti izreke).

Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Gž1 2493/14 od 21.04.2015. godine, ukinuo je presudu Osnovnog suda u Požarevcu P1 429/13 od 21.03.2014. godine, u stavu prvom i četvrtom izreke (stav prvi izreke). Usvojio je tužbeni zahtev tužioca, tako što je obavezao tuženog da vrati tužioca na rad po sporazumu o preuzimanju radnika od 31.07.2008. godine i da tužioca prijavi kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, Filijali iz P. (stav drugi izreke). Obavezao je tuženog da naknadi tužiocu troškove postupka u iznosu od 32.500,00 dinara (stav treći izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, u odnosu na odluku o troškovima postupka, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Osnovni sud u Požarevcu, rešenjem P1 429/2013 od 28.07.2015. godine, odbacio je kao nedozvoljenu reviziju tužioca, izjavljenu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 2493/2014 od 21.04.2015. godine.

Viši sud u Požarevcu, rešenjem Gž1 26/15 (2011) od 23.09.2015. godine, ukinuo je rešenje Osnovnog suda u Požarevcu P1 429/2013 od 28.07.2015. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U obrazloženju je ukazao da je prvostepeni sud bio dužan da od podnosioca revizije zatraži razjašnjenje da li je izjavljena posebna revizija ili revizija iz člana 403. Zakona o parničnom postupku i posle toga ponovo odluči o dozvoljenosti ovog vanrednog pravnog leka.

Tužilac je u podnesku od 26.10.2015. godine, ukazao da se radi o posebnoj reviziji.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost revizije tužioca u granicama svojih ovlašćenja, na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. a u vezi člana 413. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 2. ovog ZPP, pa je utvrdio da revizija tužioca nije dozvoljena.

Tužba je podneta 16.11.2011. godine. Apelacioni sud u Beogradu, rešenjem Gž1 6760/12 od 16.09.2013. godine, ukinuo je presudu Osnovnog suda u Požarevcu P1 824/2011 od 01.10.2012. godine i predmet vratio istom sudu na ponovno suđenje.

Odredbom člana 28. stav 1. ZPP, je propisano, da, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva. Odredbom stava 2. ovog člana, da, kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i parnični troškovi ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Prema tome, pod glavnim zahtevom u smislu navedenog člana podrazumeva se zahtev stranke zbog koga se postupak vodi, dok se sporednim traženjima smatraju zahtevi stranke koji se ističu povodom ili sa glavnim zahtevom, odnosno potraživanja akcesorne prirode u odnosu na glavni zahtev. Sporedna traženja se uzimaju u obzir samo kada se traže kao glavno potraživanje i tada se prema tom potraživanju određuje vrednost predmeta spora.

Kako tužilac revizijom pobija odluku o troškovima postupka, koja u konkretnom slučaju ne čini glavni zahtev, to revizija tužioca nije dozvoljena.

Pored toga, kako u konkretnoj situaciji odluka o troškovima postupka predstavlja sporedno potraživanje, to revizija tužioca nije dozvoljena ni na osnovu člana 403. stav 2. ZPP, ni na osnovu člana 404. ZPP (kao posebna revizija).

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Slađana Nakić Momirović,s.r.