U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić-Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca D.J. iz N.S., koga zastupa M.K., advokat iz N.S., protiv tuženog Javno komunalnog preduzeća N.t. iz N.S., koje zastupa Z.Ž., advokat iz N.S., radi ocene zakonitosti odluke o prestanku radnog odnosa, vraćanja na rad i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1764/14 od 24.10.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 10.12.2015. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1764/14 od 24.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1521/2011 od 28.03.2014. godine, ispravljenom odlukom istog suda P1 1521/2011 od 30.05.2014. godine poništeno je kao nezakonito rešenje direktora tuženog broj 01-5844/1 od 16.06.2011. godine o otkazu ugovora o radu, kojim je tužiocu koji je radio na poslovima „tehničar za nadzor investicionih radova II“ otkazan ugovor o radu broj 01-7/103 od 16.10.2010. godine sa pripadajućim aneksima zbog prestanka potrebe za obavljanjem navedenih poslova kao posledice tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena koje sprovodi poslodavac a koje promene nisu mogle biti otklonjene zakonom predviđenim merama zapošljavanja. Istom presudom tuženi je obavezan da tužioca vrati na rad i naknadi materijalnu štetu u vidu izgubljene zarade i drugih primanja, izvrši isplatu doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, izvrši upis radnog staža tužiocu u označenom periodu u radnu knjižicu i isplati tužiocu troškove parničnog postupka u ukupnom iznosu od 400.945,00 dinara. Odbačen je deo tužbenog zahteva za uplatu poreza poreskoj upravi na iznose izgubljene zarade.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1764/14 od 24.10.2014. godine preinačena je navedena prvostepena presuda i odbijen tužbeni zahtev za poništaj rešenja direktora tuženog broj 01-5844/1 od 16.06.2011. godine, zahtev da tuženi vrati tužioca na rad, da tuženi isplati tužiocu naknadu materijalne štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja za period od 16.06.2011. godine do 31.11.2012. godine, isplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje, izvrši upis radnog staža tužiocu i naknadi troškove parničnog postupka sa kamatom. Istom presudom obavezan je tužilac da naknadi troškove prvostepenog postupka tuženom u iznosu od 220.500,00 dinara i troškove žalbenog postupka u iznosu od 49.845,00 dinara.

Protiv pravnosnažne odluke donete u drugom stepenu blagovremeno je izjavio reviziju tužilac zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku na osnovu odredbi člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/2004, 111/2009, 53/13-US), koji se u ovoj parnici primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... ) i nalazi da revizija nije osnovana.

U postupku pred drugostepenim sudom nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni kasacioni sud vodi računa po službenoj dužnosti. Nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. istog zakona na koju se revizijom neosnovano ukazuje. Pobijana odluka je jasna, potpuna i neprotivurečna. Sadrži razloge o odlučnim činjenicama a izreka odluke nema nedostataka zbog kojih se ne bi mogla ispitati.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog od marta 2003. godine. Prema poslednjem aneksu ugovora o radu tužilac je obavljao poslove tehničara za nadzor investicionih radova II u Odseku za nadzor investicionih radova u sektoru za razvoj, energetsko planiranje i investicije tuženog. Upravni odbor tuženog je 16.05.2011. godine doneo odluku o izmenama i dopunama programa poslovanja tuženog za 2011. godinu, kojom je predviđeno smanjenje zaposlenih sa 321 (koliko ih je bilo u 2010. do juna 2011. godine) na 304 počev od jula 2011. godine dok je broj lica angažovanih po ugovoru ostao nepromenjen. Skupština grada N.S. je 27.05.2011. godine dala saglasnost na odluku o izmenama i dopunama programa poslovanja tuženog za 2011. godinu. Rešenjem tuženog broj 01-5844/1 od 16.06.2011. godine tužiocu je otkazan ugovor o radu sa aneksima zbog prestanka potrebe za obavljanjem navedenih poslova kao posledice tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena koje sprovodi tuženi a koje promene nisu mogle biti otklonjene zakonom predviđenim merama zapošljavanja. Navedeno je da tužiocu nije moglo da se obezbedi obavljanje drugih poslova kod tuženog, da nisu postojale mogućnosti za njegovim osposobljavanjem na drugim poslovima i obrazloženo da je zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih promena kod tuženog uslovljenih znatnim smanjenjem obima posla i utvrđenom potrebom za racionalizacijom rada i poslovanja kao i merama štednje došlo do potpunog ukidanja radnog mesta na poslovima „tehničar za nadzor investicionih radova II“ koje je obavljao tužilac. Tužiocu je isplaćena otpremnina. Pravilnikom o organizaciji i sistematizaciji poslova tuženog od 07.06.2011. godine ukinuto je radno mesto tužioca kod tuženog. Povodom stupanja na snagu nove sistematizacije sindikat tuženog nije dao saglasnost niti je od sindikata traženo mišljenje.

Na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev nalazeći da se tuženi kod donošenja odluke o prestanku radnog odnosa tužioca pozvao na član 55. Kolektivnog ugovora tuženog, kojim su predviđeni kriterijumi na osnovu kojih će zaposleni biti proglašen za tehnološki višak, pri čemu tuženi nije vršio ocenjivanje rada tužioca niti rangiranje već je odluka o otkazu doneta voljom tadašnjeg direktora tuženog. Istovremeno prvostepeni sud je ocenio da je Pravilnik o organizaciji i sistematizaciji kojim je ukinuto radno mesto tužioca donet suprotno članu 2. stav 2. Kolektivnog ugovora tuženog od 22.09.2010. godine jer direktor tuženog nije zatražio mišljenje sindikata zaposlenih u Komunalno stambenoj delatnosti tuženog pre donošenja pravilnika.

Pobijanom presudom drugostepeni sud je preinačio presudu osnovnog suda i odbio tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog o otkazu ugovora o radu tužiocu sa aneksima, vraćanje tužioca na rad i naknadu štete u visini izgubljene zarade i drugih primanja sa doprinosima i upis radnog staža nalazeći da je Pravilnik tuženog o sistematizaciji poslova od 07.06.2011. godine punovažan jer nije osporen pred Ustavnim sudom i da tuženi nije bio u obavezi da primeni kriterijume utvrđivanja viška zaposlenih u smislu člana 55. Kolektivnog ugovora tuženog obzirom da je radno mesto „tehničar za nadzor investicionih radova II“ na kome je tužilac radio ukinuto.

Po oceni Vrhovnog kasacionog suda pravilno su pobijanom odlukom primenjene odredbe člana 179. stav 1. tačka 9., 153. stav 1. i 158. Zakona o radu. Navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava nisu osnovani.

Tuženi u smislu člana 153. Zakona o radu nije bio dužan da donese program rešavanja viška zaposlenih, a zakonom nije propisano da se kolektivnim ugovorom uređuju pitanja donošenja poslovodnih odluka u pogledu tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena u okviru perioda za koji poslovodni organi poslodavca ocene da će doći do prestanka potrebe za radom nekih zaposlenih. Kako je tuženi doneo odluke o organizacionim promenama sa kojima se saglasio i osnivač ovog javnog preduzeća i po oceni Vrhovnog kasacionog suda, tuženi je dokazao da je za otkaz ugovora o radu tužiocu postojala opravdana potreba tuženog kao poslodavca tužioca, budući da su poslovi na kojima je tužilac radio ukinuti. Nisu od značaja ni kriterijumi za određivanje tehnološkog viška propisani kolektivnim ugovorom poslodavca budući da se oni ne primenjuju u slučaju ukidanja organizacionih delova ili ukidanja tih poslova već mogu biti od značaja za određivanje viška zaposlenih u slučaju smanjenja broja izvršilaca na određenim poslovima zbog prestanka porebe za njihovim radom u smislu člana 155. Zakona o radu. Kako je prestala potreba za radom tužioca kod tuženog zbog prestanka potrebe za obavljanjem njegovog posla a ne zbog smanjenja obima posla i kako je tužiocu isplaćena otpremnina pre prestanka radnog odnosa u smislu člana 179. stav 1. tačka 9. u vezi člana 158. Zakona o radu bili su ispunjeni uslovi za prestanak radnog odnosa tužioca po ovom osnovu.

Sa iznetih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 405. stav 1. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.