Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Milomira Nikolića, predsednika veća, Marine Govedarica, Slađane Nakić-Momirović, Ljubice Milutinović i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici iz radnog odnosa tužioca B.A. iz S., čiji je punomoćnik Z.V., advokat iz S., protiv tuženog S.–P., DOO iz S., čiji je punomoćnik E.J., advokat iz B., radi isplate, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1006/2015 od 15.06.2015. godine, na sednici održanoj 07.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog kao izuzetno dozvoljenoj reviziji, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1006/2015 od 15.06.2015. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1006/2015 od 15.06.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osnovni sud u Zrenjaninu, presudom P1 266/14 od 10.03.2015. godine, obavezao je tuženog da plati tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za period od 01.11.2011. godine do 31.12.2013. godine, određene novčane iznose, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom, kao i troškove postupka u iznosu od 70.971,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 10.03.2015. godine pa do isplate (sve bliže određeno u stavu prvom izreke presude). Odbio je kao neosnovan zahtev tužioca za isplatu troškova za dolazak i odlazak sa rada preko dosuđenih pa do traženih iznosa, zajedno sa zakonskom zateznom kamatom (sve bliže određeno u stavu drugom izreke presude).

Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž1 1006/2015 od 15.06.2015. godine, odbio je žalbu tuženog i potvrdio presudu Osnovnog suda u Zrenjaninu P1 266/14 od 10.03.2015. godine, u usvajajućem delu i delu odluke o troškovima postupka (stav prvi izreke). Odbio je zahtev tuženog za naknadu troškova postupka po žalbi (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku. U reviziji je ukazao na presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž1 6988/10 od 01.12.2010. godine i Vrhovnog suda Srbije U 6901/2007 od 02.07.2008. godine.

Vrhovni kasacioni sud je u granicama svojih ovlašćenja na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, broj 72/11, 49/13-US, 74/13-US i 55/14), a u vezi člana 23. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“, broj 55/14), ocenio da revizija tuženog nije izuzetno dozvoljena.

Naime, u konkretnom slučaju po oceni ovoga suda nisu ispunjeni zakonski uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj na osnovu odredbe člana 404. stav 1. ZPP, s obzirom na to da ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili pravnih pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i potrebe novog tumačenja prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao i dozvoljenost revizije u granicama svojih ovlašćenja na osnovu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, a u vezi člana 413. ZPP, pa je utvrdio da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužba je podneta 24.02.2014. godine. U tužbi je naznačena vrednost predmeta spora od 386.000,00 dinara. Predmet tužbenog zahteva je isplata na ime neisplaćenih zarada u ukupnom iznosu od 126.000,00 dinara, i na ime neisplaćene naknade troškova prevoza za odlazak na rad i sa rada na relaciji S.- Z.-S., u ukupnom iznosu od 260.000,00 dinara. Tužilac je podneskom od 23.10.2014. godine, smanjio tužbeni zahtev na ime neisplaćenih troškova prevoza, naknade za dolazak na rad i odlazak sa rada na ukupan iznos od 232.569,00 dinara.

Odredbom člana 441. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u parnicama u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.

U sporovima radi novčanog potraživanja iz radnog odnosa, revizija je dozvoljena pod istim uslovima, kao i u imovinskopravnim sporovima koji se odnose na novčano potraživanje.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, je propisano, da, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Kako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude u iznosu od 232.568,99 dinara, kao glavnog zahteva, ne prelazi merodavnu vrednost za dozvoljenost revizije u dinarskoj protivvrednosti od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe (računajući da je 24.02.2014. godine 1 evro iznosio 115,9185 dinara i vrednost predmeta spora pobijanog dela izražena u evrima iznosila 2006,3146 evra), to revizija tuženog nije dozvoljena na osnovu citirane odredbe člana 403. stav 3. ZPP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 404. i 413. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić,s.r.