U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Branka Stanića, članova veća, u radnom sporu tužioca D.M. iz R., Opština P., čiji je punomoćnik M.A., advokat u P., protiv tuženog A.D. P. P., koga zastupa M.M., advokat u P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1331/14 od 05.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 13.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1331/14 od 05.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu broj Gž1 1331/14 od 05.03.2015. godine, je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Požegi broj P1 545/2013 od 24.01.2014. godine kojom je poništeno rešenje tuženog broj 749 od 21.08.2013. godine o otkazu ugovora o radu tužiocu D.M., pa je obavezan tuženi da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i radne zadatke koji odgovaraju njegovoj stručnoj spremi, znanju i sposobnostima, u roku od osam dana, te je obavezan tuženi da tužiocu na ime troškova postupka plati iznos od 52.500,00 dinara, u roku od osam dana.

Protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11 i 55/2014), pa je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede na koju se u reviziji ukazuje, jer presuda nema protivrečne razloge.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio radnik tuženog na neodređeno vreme na poslovima pripreme gvožđa za armiranje prema detaljima armature. Na sastanku 08.08.2013. godine, izvršnog direktora za tehnička pitanja i zaposlenih među kojima je bio i tuženi, zaposleni su upoznati sa činjenicom da postoji potreba da budu upućeni na rad kod drugog poslodavca u A.D. P. U. i predočeno im je da bi bili raspoređeni na gradilištu u P.. Sva tri zaposlena radnika su odbila ovu ponudu i novi sastanak je zakazan za 09.08.2013. godine na kome je tužiocu i dvojici drugih zaposlenih stavljen na uvid pismena ponuda za zaključenje aneksa ugovora o radu i pisani tekst aneksa ugovora. U ponudi za zaključenje aneksa ugovora broj 700/2 je navedeno da su zaposleni dužni da se izjasne o ponudi za zaključenje aneksa ugovora u roku od osam radnih dana, kao i upozorenje da ako zaposleni odbije da zaključi aneks, poslodavac može da mu otkaže ugovor o radu na osnovu člana 179. st. 1. i 7. Zakona o radu. U ponuđenom aneksu je navedeno da tuženi upućuje tužioca kod drugog poslodavca zbog privremenog prestanka potrebe za njegovim radom za period od 12.08.2013. pa do 31.08.2013. godine, s tim da upućivanje može trajati duže i kraće od naznačenog roka, ali ne duže od godinu dana i da će tužilac kod drugog poslodavca obavljati iste poslove zidara – tesara. Tuženi je potom 15.08.2013. godine, pismeno upozorio tužioca na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu u kome je naveo osnov za davanje otkaza, činjenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli razlozi za otkaz i tužiocu je ostavio rok od pet radnih dana da se na upozorenje izjasni. Upozorenje je dostavljeno i Samostalnom sindikatu putara koji je mišljenje dostavio 20.08.2013. godine. Tužilac se izjasnio u ostavljenom roku, a tuženi je 21.08.2013. godine, doneo rešenje borj 749 kojim je tužiocu otkazao ugovor o radu, te je tužiocu prestao radni odnos kod tuženog danom dostavljanja rešenja.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica, nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev tužioca i rešenje o otkazu ugovora o radu poništili kao nezakonito i naložili reintegraciju tužioca.

Članom 172. stav 1. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' br. 24/05, 61/05 i 54/09), je propisano da je poslodavac dužan da uz ponudu za zaključivanje aneksa ugovora, zaposlenom u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposleni treba da se izjasni o ponudi i navede pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude.

Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da tuženi tužiocu nije ostavio zakonom propisani rok da se o ponudi izjasni, a koji ne može biti kraći od osam radnih dana (član 172. stav 2.). Utvrđeno je da su ponuda za zaključenje aneksa ugovora i tekst aneksa ugovora, tužiocu dostavljeni 09.08.2013. godine, a tim aneksom je bilo predviđeno da se tužilac upućuje na rad kod drugog poslodavca 12.08.2013. godine. Ovo ukazuje da tužiocu nije omogućeno da se o ponudi izjasni. Pravilno su nižestepeni sudovi cenili da je tuženi propustio da sprovede proceduru onako kako je propisano citiranim članom 172. st. 1. i 2. Zakona o radu, što rešenje o otkazu ugovora o radu čini nezakonitim jer nisu ispunjeni uslovi iz člana 179. stav 1. tačka 7. istog zakona.

Vrhovni kasacioni sud nije prihvatio pravno stanovište izneto u reviziji. Revident ukazuje da nižestepeni sudovi nisu pravili razliku između ponude koja se po zakonu daje zaposlenom i predloga aneksa ugovora, odnosno predloženog aneksa ugovora. Navodi da je sačinio predlog aneksa 08.08.2013. godine iz čisto praktičnih razloga, i to zato što za slučaj da je tužilac prihvatio ponudu da ide na rad kod drugog poslodavca, tada bi 12.08.2013. godine, mogao odmah da potpiše i aneks i izbeglo bi se trošenje vremena i novca u vezi prijavljivanja (rok je tri dana) na socijalno osiguranje i td. Ovakvo stanovište revidenta se ne može prihvatiti, jer rokovi koji su propisani članom 172. Zakona o radu, poslodavac mora da poštuje i mora da ostavi zaposlenom dovoljan rok da se odluči o predloženom aneksu i ponudi čak i u situciji kada je radnik usmeno odbio ponudu jer uvek postoji mogućnost da se u ostavljenom roku od osam dana radnik predomisli i potpiše aneks. Prema tome, aneks ugovora o radu se ne zaključuje iz „praktičnih razloga“ i u njemu je trebao da bude naveden datum početka rada kod drugog poslodavca u skladu sa propisanim zakonskim rokovima i zato se ne može prihvatiti revidentova tvrdnja da sudovi pogrešan značaj daju aneksu koji nikako po mišljenju revidenta ne može da ima svojstvo ponude.

Iz navedenih razloga, revizija tuženog je ocenjena kao neosnovana i odlučeno je kao u izreci na osnovu člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.