Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 4/2016
27.04.2016. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Lidije Đukić, predsednika veća, Božidara Vujičića i Biserke Živanović, članova veća, u parnici tužioca B.S. iz N.P., koga zastupa punomoćnik B.R., advokat iz N.P., protiv tuženog HK S.t. p.s. u N.P., čiji je punomoćnik R.Č., advokat iz N.P., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/15 od 10.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 27.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/15 od 10.09.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 384/12 od 06.02.2014. godine, odbija se tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se poništi rešenje tuženog od 19.10.2012. godine kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu sa aneksom, kao i da se naloži tuženom da tužioca vrati na rad i rasporedi na poslove i zadatke shodno njegovoj stručnoj spremi i sposobnostima, kao neosnovan. Tužilac je obavezan da tuženom naknadi troškove postupka od 103.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 369/15 od 10.09.2015. godine, odbija se kao neosnovana žalba tužioca i potvrđuje presuda Osnovnog suda u Novom Pazaru P1 384/12 od 06.02.2014. godine.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP (''Službeni glasnik RS'' 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju ovaj sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio zaposlen kod tuženog od 27.06.1984. godine na poslovima vozača autobusa. Tuženi je pre četiri do pet godina ukinuo poslove konduktera i vozačima je pored obavljanja poslova upravljanja autobusom, dodata obaveza izdavanja i naplata putne karte, vođenje kontrolnog lista i predaje na kraju smene dnevnog pazara blagajni. Tužiocu je ugovor o radu otkazan rešenjem od 19.10.2012. godine, zato što je prilikom vršenja kontrole u autobusu kontrolor zatekao putnika bez putne karte o čemu je sačinjen zapisnik i tužiocu je potom otkazan ugovor o radu na osnovu člana 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu, a po sprovedenom postupku. Pre otkaza ugovora o radu tužiocu je 12.10.2012. godine uručeno upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu, a tuženi je upozorenje dostavio i sindikatu čiji je tužilac član. Ugovorom o radu koji su zaključili tužilac i tuženi 13.09.2006. godine je propisano da je povreda radne obaveze prevoz putnika ili putničkog prtljaga bez izdavanja odnosno naplaćivanja prevozne karte.

Pravilno su primenili materijalno pravo nižestepeni sudovi kada su tužiočev tužbeni zahtev za poništaj rešenja tuženog, kojim je tužiocu otkazan ugovor o radu odbili kao neosnovan. Tužiocu je ugovor o radu otkazan na osnovu člana 179. tač. 2. i 3. Zakona o radu (''Službeni glasnik RS'' 24/05, 61/05 i 54/09). Tim odredbama zakona je predviđeno da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni svojom krivicom učini povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom ili ugovorom o radu i ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca. U konkretnom slučaju, razlog za otkazivanje ugovora o radu tužiocu je povreda radne obaveze koju je on učinio, a koja se sastoji u tome što je u autobusu prevozio putnika bez vozne karte. Takva povreda radne obaveze je predviđena ugovorom o uređivanju međusobnih prava obaveza i odgovornosti koji su stranke zaključile 13.09.2006. godine u članu 8. tačka 27, a kako je to i navedeno u odluci drugostepenog suda. Kako je tuženi sproveo i zakonom utvrđen postupak pre otkaza ugovora o radu, to proizilazi da je rešenje tuženog zakonito. S obzirom da je od strane kontrole utvrđeno da se u autobusu nalazi putnik bez vozne isprave, neosnovano revizija ukazuje da u konkretnom slučaju nema povrede radne obaveze od strane tužioca zbog toga što ugovorom o radu nije definisano kada se tačno izdaje vozna karta putniku.

Kako se ni ostalim navodima iz revizije ne dovodi u sumnju pravilnost nižestepene odluke, to je i odlučeno kao u izreci na osnovu člana 414. st. 1. i 2. ZPP.