Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje A.A. iz P., čiji je punomoćnik D.P., advokat iz P., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo pravde, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Požarevcu, koju zastupa Državno pravobranilaštvo – Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 521/15 od 20.10.2015. godine, u sednici veća od 07.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 521/15 od 20.10.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Požarevcu P1. 80/13 od 30.01.2015. godine, stavom prvim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi materijalnu štetu po osnovu razlike zarade za period od 01.01.2010. godine do 30.11.2012. godine, ukupno 1.745.880,05 dinara, u pojedinačnim mesečnim iznosima navedenim izrekom za zakonskom zateznom kamatom od dospelosti svakog iznosa do isplate. Stavom drugim izreke tužena je obavezana da za tužilju uplati doprinose obaveznog osiguranja na iznose iz stava prvog izreke. Stavom trećim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi štetu na ime upisnine u A.k. P. u iznosu od 209.947,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 17.05.2010. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede prava na pravično suđenje u iznosu od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom petim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od presuđenja do isplate. Stavom šestim izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 350.937,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 521/15 od 20.10.2015. godine, stavom I izreke odbijena je kao neosnovana žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u stavovima prvom i drugom izreke. Stavom II tačka 1 izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu trećem izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tužena naknadi štetu na ime upisnine u A.k. P. u iznosu od 209.947,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.05.2010. godine do isplate. Stavom II tačka 2 izreke prvostepena presuda preinačena je u stavu četvrtom izreke tako što je delimično usvojen tužbeni zahtev tužilje i tužena obavezana da joj naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede prava na pravično suđenje u iznosu od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja do isplate, dok je preko ovako dosuđenog iznosa odbijen tužbeni zahtev tužilje za naknadu nematerijalne štete po ovom osnovu. Stavom II tačka 3. izreke preinačena je prvostepena presuda u stavu petom izreke tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilje da joj tužena naknadi nematerijalnu štetu zbog povrede časti i ugleda u iznosu od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od prvostepenog presuđenja do isplate. Stavom II tačka 4. izreke tužena je obavezana da tužilji naknadi parnične troškove u iznosu od 172.993,20 dinara.

Protiv drugostepene presude, u stavu II tač. 2. i 4. izreke u usvajajućem delu, zakonski zastupnik tužene je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14) i utvrdio da revizija tužene nije dozvoljena.

Tužbom od 11.02.2013. godine tužilja je tražila da se tužena obaveže da joj naknadi štetu, ukupno 3.421.700,39 dinara. Pobijanim delom drugostepene presude, donete 20.10.2015. godine, tužena je obavezana da tužilji naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 80.000,00 dinara sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom i da joj naknadi parnične troškove.

Prema noveliranom članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000,00 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Budući da vrednost predmeta spora pobijanog dela od 80.000,00 dinara očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizije tužene nije dozvoljena. Pri tome, nije od značaja to što je drugostepenom presudom preinačena prvostepena presuda samo u delu odluke o naknadi štete preko iznosa od 80.000,00 dinara, s obzirom da je ovaj iznos već bio dosuđen prvostepenom presudom za navedeni vid nematerijalne štete, pa bi pravo na reviziju po osnovu ovog preinačenja, u smislu noveliranog člana 403. stav 2. ZPP, mogla koristiti samo tužilja.

Revizija tužene, u delu koji se odnosi na deo drugostepene presude kojim je odlučeno o troškovima parničnog postupka, nedozvoljena je u smislu člana 28. ZPP, budući da troškovi postupka u ovoj parnici nisu činili glavni zahtev.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 413. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.