Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović i Spomenke Zarić, članova veća, u parnici tužilje M.S. iz P.n.M., čiji je punomoćnik D.P., advokat iz P., protiv tužene Republike Srbije, Visoki savet sudstva, Osnovni sud u Požarevcu, čiji je zakonski zastupnik Državno pravobranilaštvo, Odeljenje u Požarevcu, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4147/14 od 10.03.2015. godine, u sednici veća održanoj 14.04.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž1 4147/14 od 10.03.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Petrovcu na Mlavi P1104/13 od 29.07.2014. godine, stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog razlike u zaradi i neisplaćene zarade u vidu razlike između naknade plate koju je tužilja ostvarivala i plate koju bi ostvarivala da je radila kao sudija Osnovnog suda u P., kao i neisplaćenih zarada a sve za period od 01.01.2010. godine do 05.10.2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom bliže navedene u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke je obavezana tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na iznose primljenih naknada plata za period od 01.09.2010. godine pa do 22.07.2011. godine u ukupnom iznosu od 22.349,63 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na ovaj iznos počev od dana veštačenja – 15.05.2014. godine pa do isplate. Stavom trećim izreke je obavezana tužena da tužilji na iznose iz stava prvog izreke uplati odgovarajuće iznose pripadajućih doprinosa nadležnom fondu. Stavom četvrtim izreke je obavezana tužena da tužilji na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje isplati iznos od 500.000,00 dinara, zbog povrede časti i ugleda iznos od 500.000,00 dinara, a sve sa zakonskom zateznom kamatom na ove iznose počev od donošenja odluke – 29.07.2014. godine pa do konačne isplate. Stavom petim izreke je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je tužilja tražila da joj tužena plati naknadu štete za neiskorišćeni godišnji odmor za 2010. godinu u iznosu od 129.462,47 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, za neiskorišćeni godišnji odmor za 2011. godinu u iznosu od 137.677,23 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i za neiskorišćeni godišnji odmor za 2012. godinu iznos od 110.917,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, kao i deo tužbenog zahteva tužilje na ime nematerijalne štete zbog povrede prava na pravično suđenje a za iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom i tužbeni zahtev za nematerijalnu štetu za pretrpljene duševne bolove na ime straha zbog ugrožene egzistencije a u iznosu od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, a stavom šestim izreke je obavezana tužena da tužilji isplati na ime parničnih troškova iznos od 296.202,00 dinara.

Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Gž1 4147/14 od 10.03.2015. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke, u delu kojim je obavezana tužena da tužilji na ime naknade štete zbog razlike u zaradi i neisplaćene zarade u vidu razlike između naknade plate koju je tužilja ostvarivala i plate koju bi ostvarila da je radila kao sudija Osnovnog suda u P., kao i neisplaćenih plata, a sve za period od 01.01.2010. godine do 05.10.2012. godine isplati pojedinačne mesečne iznose u visini kako je to bliže određeno u tom stavu izreke i u stavovima drugom i trećem izreke. Stavom drugim izreke je preinačena prvostepena presuda u stavu četvrtom izreke tako što je tačkom 1. odbijen tužbeni zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tužena da joj na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos od 500.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 29.07.2014. godine kao dana presuđenja do konačne isplate, a tačkom 2. je delimično usvojen tužbeni zahtev i obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete zbog povrede prava ličnosti – prava na pravično suđenje isplati iznos od 80.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do isplate, dok je za razliku od dosuđenog iznosa pa do traženog i dosuđenog iznosa u stavu četvrtom izreke prvostepene presude, sa zakonskom zateznom kamatom od 29.07.2014. godine – za iznos od 420.000,00 dinara, tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan odbijen. Stavom trećim izreke je ukinuta prvostepena presuda u preostalom delu stava prvog izreke kojim je obavezana tužena da tužilji isplati zakonsku zateznu kamatu na pojedinačne mesečne iznose razlike plate i neisplaćene plate počev od prvog u narednom mesecu za prethodni mesec pa do konačne isplate i u stavu šestom izreke i predmet je u ukinutim delovima vraćen prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Protiv pravnosnažne drugostepene presude, stava drugog – tačka 2. u usvajajućem delu, tužena je izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Članom 13. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14) novelirana je odredba člana 403. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) prema kojoj je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Međutim, u konkretnom slučaju se ne može smatrati preinačenjem u smislu noveliranog člana 403. stav 2. ZPP odluka drugostepenog suda kojom je preinačena prvostepena presuda samo u delu odluke o naknadi štete zbog povrede prava ličnosti – prava na pravično suđenje preko iznosa od 80.000,00 dinara, a do iznosa od 500.000,00 dinara (za iznos od 420.000,00 dinara), s obzirom da je iznos od 80.000,00 dinara bio dosuđen prvostepenom presudom za ovaj vid nematerijalne štete, a pravo na reviziju po osnovu ovog preinačenja mogla bi da koristi samo tužilja.

Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11), u vezi sa članom 23. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 13. Zakona o izmenama i dopunama ZPP je novelirana odredba člana 403. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 72/11) prema kojoj revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade materijalne i nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 3.184.328,00 dinara je podneta 18.02.2013. godine. Imajući u vidu da je pobijana drugostepena presuda doneta 10.03.2015. godine, nakon stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), a da vrednost predmeta spora pobijenog dela od 80.000,00 dinara ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to revizija tužene nije dozvoljena.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 413. ZPP odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Snežana Andrejević,s.r.