Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud ispitao je pobijanu presudu primenom čl. 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 55/14), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 2. i 403. stav 2. tačka 3. ovog zakona i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz čl. 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila zaposlena kod tuženog od 02.10.1990. godine, prvo u zvanju asistenta pripravnika, pa do vanrednog profesora za nastavni predmet … od 15.12.2007. godine. Na osnovu aneksa ugovora o radu od 17.12.2007. godine raspoređena je na obavljanje naučno- istraživačkih poslova u I.z.p. i d.n. P.f. u K. sve do 07.10.2008. godine, kada joj je radni odnos kod tuženog prestao. Kod tuženog postoje tri vrste primanja zaposlenih. Prva je redovna plata koju finansira Ministarstvo prosvete, a uvećava se za određeni procenat iz sopstvenih prihoda. Druga vrsta primanja je po osnovu autorskih honorara, koji se isplaćuju zaposlenima iz sopstvenih prihoda na osnovu učešća u određenim projektima. Treća vrsta primanja je po osnovu autorskih honorara za učešće u projektima koje finansira Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. U spornom periodu tužilja je, kao i još jedan broj profesora, bila raspoređena na rad u I.z.p. i d.n P.f. u K.. U tom periodu primala je samo jednu vrstu primanja – osnovnu platu. Odluka o učešću na projektu koji finansira tuženi doneta je u vreme dok je tužilja još bila u pritvoru. Tom odlukom određeno je ko pojedinačno učestvuje u projektu. Po izlasku iz pritvora, tužilja i dalje nije bila na spisku za izradu projekta, jer nije dolazila na posao.

Polazeći od tako utvrđenog činjeničnog stanja, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo, kada je odbio tužbeni zahtev za isplatu neisplaćenog dela zarade po osnovu autorskih honorara iz prihoda tuženog u iznosu od 1.036.514,20 dinara.

U konkretnom slučaju, Pravilnikom tuženog od 14.05.2003. godine, koji se primenjivao u spornom periodu, određen je način obračunavanja i isplate plata i drugih primanja zaposlenim na P.f. u K.. Članom 5. ovog Pravilnika propisano je da se autorski honorari koji se isplaćuju iz sopstvenih sredstava obračunavaju i isplaćuju na osnovu odluke dekana (stav 1.). Prema stavu 2. istog člana, sredstva koja fakultet ostvari po osnovu rada na određenom projektu isplaćuju se učesnicima na projektu u skladu sa posebnom odlukom Naučno- nastavnog veća fakulteta ili u skladu sa odlukom finansijera projekta.

U periodu od 01.07.2007. godine do kraja maja 2008. godine tuženi je donosio odluke o realizaciji naučno istraživačkog projekta sa temom …. U tim odlukama, između ostalog, navodi se da će raspodelu sredstava i dinamiku isplate autorskih honorara angažovanim istraživačima i saradnicima izvršiti dekan tuženog, svojim odlukama. Uz svaku takvu odluku donet je plan koji sadrži imena angažovanih istraživača i saradnika. Ova vrsta autorskih honorara isplaćuje zaposlenima iz sopstvenih sredstava tuženog na ime učešća u određenom naučno-istraživačkom projektu koji se radi na fakultetu, ali samo zaposlenima koji se nalaze na spisku za taj projekat. U ovom slučaju, prema planu naučno-istraživačke delatnosti tuženog za 2007. i 2008. godinu, među imenima profesora za ... koji su bili angažovani na navedenom projektu nije bilo upisano ime tužilje, kao lica angažovanog na radu u realizaciji tog projekta. Iz rešenja o raspodeli sredstava, koje je doneto u toku 2008. godine od strane Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije vidi se da na spisku stoji ime tužilje, ali je kod stavke „bruto naknade za rad istraživača“ označeno 0(nula) dinara.

Kako je angažovanje tužilje na tom projektu izostalo, zbog čega je nije ni bilo na spisku angažovanih istraživača, i kako je odluka Naučno nastavnog veća tuženog uslov za ostvarenje prava na isplatu dela zarade po osnovu autorskih honorara iz prihoda tuženog, što takođe izostalo u ovom slučaju, pravilan je zaključak drugostepenog suda da tužilja neosnovano zahteva od tuženog ovu vrstu prihoda u traženom iznosu sa kamatom.

U reviziji tužilje, u pretežnom delu, osporava se ocena izvedenih dokaza čime se posredno pobija utvrđeno činjenično stanje, što prema čl. 407. stav 2. ZPP ne može biti revizijski razlog. Takođe, neosnovani su revizijski navodi o tome da je tužilja diskriminisana u pogledu svojih prava iz radnog odnosa prema čl. 20. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, imajući u vidu prethodno utvrđene činjenice.

Na osnovu čl. 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Predrag Trifunović,s.r.