Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da je prvostepenim i drugostepenim rešenjem povređen zakon iz razloga jer je okrivljenom uskraćeno pravo na nužne troškove koje je imao u toku trajanja krivičnog postupka i to tako što mu od strane suda nisu priznati troškovi za dolazak njegovog branioca na dva odložena glavna pretresa dana 18.09.2013. godine i dana 20.02.2014. godine u iznosu od 33.000,00 dinara, zajedno sa pripadajućim troškovima puta za upotrebu sopstvenog vozila u iznosu od 8.160,00 dinara i troškovima zatvaranja advokatske kancelarije u iznosu od 12.000,00 dinara.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Ovo stoga što iz spisa predmeta Osnovnog suda u Bujanovcu K.br.111/13 proizilazi da branilac okrivljenog - advokat N.P. uopšte nije pristupila na glavne pretrese zakazane za dane 18.09.2013. godine i 20.02.2014. godine, pa sledstveno tome sud okrivljenom nije ni mogao priznati troškove za one procesne radnje kojima njegov branilac nije prisustvovao, obzirom da okrivljeni nije imao pravo na to. Dakle, kako okrivljenom od strane suda pravilno nisu priznati troškovi za pristup njegovog branioca na dva neodržana glavna pretresa dana 18.09.2013. godine i 20.02.2014. godine, zajedno sa pripadajućim troškovima puta i troškovima zatvaranja advokatske kancelarije, to u konkretnom slučaju nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem se ističe da su od strane suda pogrešno sabrani već priznati pristupi branioca okrivljenog na pet glavnih pretresa sa pripadajućim troškovima puta i troškovima zatvaranja advokatske kancelarije, obzirom da je sud množio kao da su održana četiri glavna pretresa, a ne pet glavnih pretresa.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti su neosnovani iz razloga jer je sud okrivljenom u svemu pravilno obračunao visinu troškova krivičnog postupka vezano za pristup njegovog branioca na pet glavnih pretresa zajedno sa pripadajućim troškovima puta i troškovima zatvaranja advokatske kancelarije, dakle pravilno mu je iste i priznao i sabrao (priznao 5 i sabrao 5) i u obrazloženju prvostepenog rešenja je detaljno navedeno za koje preduzete procesne radnje braniocu okrivljenog pripada naknada i u kojim iznosima, a u skladu sa važećom Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata. Naime, sud je pravilno obračunao visinu nagrade branioca za odbranu okrivljenog i to za prisustvo branioca na tri održana glavna pretresa u dane 16.04.2014. godine, 18.06.2014. godine i 24.02.2015. godine u iznosu od 94.500,00 dinara (3 održana glavna pretresa x 31.500,00 dinara = 94.500,00 dinara), te za pristup branioca na neodržane glavne pretrese u dane 04.12.2013. godine i 10.09.2014. godine u iznosu od 33.000,00 dinara (2 odložena glavna pretresa x 16.500,00 dinara = 33.000,00 dinara), pravilno obračunavajući i sabirajući iznos naknade za stvarne troškove koji su bili potrebni za obavljanje poslova branioca izvan sedišta advokatske kancelarije i to naknadu za prevoz i naknadu za odsustvovanje iz advokatske kancelarije za 5 glavnih pretresa i to za prevoz sopstvenim vozilom radi dolaska na suđenje na relaciji Leskovac-Vranje- Leskovac dana 04.12.2013. godine u iznosu od 4.080,00 dinara (cena najkvalitetnijeg benzina od 170,00 dinara: 30% po pređenom kilometru x 80 km x 1 dolazak = 4.080,00 dinara) i za prevoz sopstvenim vozilom na relaciji Leskovac-Bujanovac-Leskovac u dane 16.04.2014. godine, 18.06.2014. godine, 24.02.2015. godine i 10.09.2014. godine iznos od 20.400,00 dinara (cena najkvalitetnijeg benzina od 170,00 dinara: 30% po pređenom kilometru x 100 km x 4 dolaska = 20.400,00 dinara), kao i naknadu za odsustvovanje advokata iz kancelarije u iznosu od 30.000,00 dinara (50 poena za svaki započeti sat, 5 glavnih pretresa x 4 sata dnevno = 20 sati, vrednost poena 30 dinara; 50 x 20 x 30 dinara = 30.000,00 dinara).

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog D.Đ. - advokata N.P., to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                         Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                             Nevenka Važić,s.r.