Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1420/15 od 24.12.2015. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog R.S., njegovog branioca, i branioca okrivljenog S.P., a presuda Trećeg osnovnog suda u Beogradu K 24568/10 od 14.09.2015. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su blagovremeno podneli:

- branilac okrivljenog S.R., advokat Z.J., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili iste preinači tako što će okrivljenog S.R. osloboditi od optužbe;

- branilac okrivljenog S.P., advokat B.M., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog S.P. oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su nedozvoljeni.

Branilac okrivljenog S.R. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je izreka pobijane prvostepene presude nerazumljiva, protivrečna sama sebi, te da u presudi nisu navedeni razlozi o činjenicama koje su predmet dokazivanja ili su ti razlozi potpuno nejasni i u znatnoj meri protivrečni, a kojim navodima ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP.

Nadalje, branilac okrivljenog S.R. ističe da nižestepeni sudovi tokom postupka nisu nepristrasno cenili sve dokaze, odnosno da nisu ni cenili sve izvedene dokaze, te da u tom smislu najpre nisu uzeli u obzir odbranu okrivljenog S.R., već su činjenicu da je okrivljeni S.R. izvršio predmetno krivično delo zasnovali isključivo na iskazima policijskih službenika P. i K. osvrćući se samo površno na nalaz i mišljenje sudskog veštaka dr G.Š. U tom smislu branilac u zahtevu ukazuje na delove iskaza svedoka S.P., Z.S. i L.V. i na delove odbrane okrivljenog S.R., i iz istih izvodi zaključak da okrivljeni S.R. nije izvršio predmetno krivično delo, budući da nije dokazano da je okrivljeni vršio napad na službeno lice i da je kritičnom prilikom ulazio u kombi policije, kao i da je povredu koju je zadobio S.P. naneo baš okrivljeni S.R. Naime, u kokretnom slučaju je okrivljeni taj koji je napadnut i kritičnom prilikom on je isključivo upućivao reči uvrede na račun službenih lica, te po oceni branioca, nižestepeni sudovi su površno ocenili dokaze i potpuno neosnovano utvrdili činjenično stanje, a po mišljenju branioca krivica okrivljenog za predmetno krivično delo za koje je oglašen krivim u postupku nije utvrđena ni dokazana.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog S.R. daje sopstvenu ocenu izvedenih dokaza tokom postupka iz koje izvodi činjenične zaključke drugačije od onih utvrđenih u pravnosnažnim presudama, odnosno osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama.

Branilac okrivljenog S.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u konkertnom slučaju sud na utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio krivični zakon, jer se, po oceni branioca, na osnovu činjenica uvrđenih u pravnosnažnoj presudi jasno može zaključiti da je okrivljeni S.P. kritičnom prilikom kako bi odbio dalji napad od sebe nogom udario napadača, odnosno da je postupao u nužnoj odbrani, s obzirom na to da u njegovim radnjama nema elementa protivpravnosti.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog S.P., za razliku od nižestepenih sudova, nastoji da ishodi zaključak da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, ali time osporava ocenu dokaza i utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama, a ne dovodi u pitanje pravnu ocenu iz pravnosnažne presude. Ovo i stoga što je u toku postupka protiv okrivljenog izostalo pozivanje na postupanje u nužnoj odbrani, ali je bilo primedaba na kvalitet i ocenu dokaza, pri čemu je ovaj okrivljeni poricao bilo kakav fizički kontakt prilikom odbrane od napada okrivljenog S.R.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tačka 2) ZKP, kao ni zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih, ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar - savetnik                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                                                                Bata Cvetković,s.r.