U IME NARODA

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Slobodana

Dražića, predsednika veća, Ljiljane Ivković-Jovanović, Vlaste Jovanović, Jelene

Borovac i mr Ljubice Jeremić, članova veća, u parnici tužioca J.T. iz N.S., čiji je

punomoćnik K.M., protiv tuženog DP N. iz N.S., čiji je punomoćnik V.U., advokat u N.S.

i umešača na strani tuženog M.V. iz N.S., J.V. iz B.J. i Đ.M iz N.S., čiji su

punomoćnici J.K. i Z.P., advokati u T., radi poništaja odluke o dodeli stanova,

odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Novom Sadu

broj Gž. 2047/2003 od 5. februara 2004. godine, u sednici održanoj 16. marta 2005.

godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude

Okružnog suda u Novom Sadu broj Gž. 2047/2003 od 5. februara 2004. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Osporenim delom presude Okružnog suda u Novom Sadu broj Gž. 2047/2003

od 5. februara 2004. godine, žalba tuženog odbijena je kao neosnovana i potvrđena

presuda Opštinskog suda u Novom Sadu broj P. 2255/98 od 1. aprila 2002. godine, u

usvajajućem delu tužbenog zahteva, kojim je poništena odluka Komisije za stambene

odnose tuženog od 17. i 22. decembra 1997. godine i odluka upravnog odbora tuženog broj

368-48-41/98 od 18. marta 1998. godine u delu kojim je dodeljen u zakup na neodređeno

vreme stan pod rednim brojem 1, u površini od 35,99 m2 u N.S., N.B. u Ulici … broj ...,

stan broj …, na … spratu ulaz …, te kojom je tuženi obavezan da tužiocu naknadi

troškove parničnog postupka.

Protiv navedenog dela presude drugostepenog suda, reviziju je blagovremeno

izjavio tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijani deo presude u smislu člana 386. ZPP i našao da

revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 354. stav 2. tačka 11. ZPP, na koju

Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

 

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, stan solidarnosti u odnosu na koji je usvojen

tužbeni zahtev, a bližih oznaka iz izreke presude prvostepenog suda, u usvajajućem delu

tužbenog zahteva, pobijanim odlukama tuženog je dodeljen u zakup na neodređeno vreme

umešaču J.V., čiji se zahtev za rešavanje stambene potrebe našao na trećem mestu rang

liste sa ukupno 275 bodova. Zahtev tužioca se na istoj listi našao na dvanaestom mestu,

sa ukupno 190 bodova. Supruga tužioca je bila učesnik istog konkursa, a njen se zahtev

našao na zadnjem, 14 mestu rang liste, sa ukupno 125 bodova. Pored goga, utvrđeno je da je

tuženi sa tužiocem zaključio ugovor o zakupu istog stana na određeno vreme, do

pravosnažnosti odluke o dodeli ovog stana u zakup. Ovo je bio razlog što tuženi nije

tužiocu priznao nijedan bod po osnovu stambene situacije, nalazeći da stanuje u

odgovarajućem stanu. Tužiocu nisu priznati bodovi za zdravstveno stanje supruge, koja

prema lekarskom uverenju, ima hroničnu krstobolju, hronično ponavljajuće oboljenje

krsta i velikog sedalnog živca levo, izbočenje međupršljenske pločice između petog

slabinskog i prvog krsnog pršljena prema nazad i unutra, oštećenje prvog slabinskog

korena velikog sedalnog živca sa leve strane, što su dugotrajne i teške hronične

bolesti, po karakteru progresivne, sklone recidivima i pogoršanjima, kod kojih lečenje

može da dovede samo do smirenja i poboljšanja stanja, ali je bolest praktično

neizlečiva, te predstavlja trajnu i tešku bolest. Pored toga, tužiocu nisu priznati

bodovi po osnovu beneficiranog staža osiguranja (15 za 12 meseci). Tužilac je

umešačima, među kojima i V.J., osporavao bodove po osnovu stambene situacije, ali

pošto mu je predočeno da su umešači dostavili dokumentaciju u prilog tvrdnje da ne

poseduju nikakvu nepokretnu imovinu kako lično, tako ni članovi njihovih porodičnog

domaćinstava, svoj zahtev je u ovom delu povukao.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je pobijanim delom presude

usvojen tužbeni zahtev, uz razloge koje u celini prihvata i Vrhovni sud, pa su

neosnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Tužiocu su neopravdano uskrćeni bodovi po osnovu stambene situacije. Njemu je

tuženi privremeno dodelio na kroišćenje stan iz predmeta ovog spora, međutim,

tužilac nije na ovaj način imao trajno rešeno stambeno pitanje. Zbog toga je njemu

moralo biti priznato pravo na određeni broj bodova za stambenu situaciju, a po

pravilnom opredeljenju nižestepenih sudova to je 80 bodova kao zaposlenom, između

ostalog, koji stanuje u samačkom smeštaju (član 22. stav 1. tačka 2. Pravilnika o

rešavanju stambenih potreba tuženog).Pored toga, tužilac ima pravo na još pet bodova

po osnovu zdravstvenog stanja supruge, koja prema nalazu i mišljenju veštaka boluje od

trajne i teške bolesti (član 22. tačka IV 2 gore navedenog pravilnika). Tužilac ima

pravo i na još 15 bodova po osnovu beneficiranog staža osiguranja, koji su tužiocu

neopravdano uskraćeni. Prema odredbi člana 22. tačka II gore navedenog Pravilnika

tuženog, propisano je pravo na bodove po osnovu radnog staža, koji, po pravilnom

 

opredeljenju nižestepenih sudova obuhvata kako efektivni staž, tako i beneficirani

osiguranju (''Sl.glasnik RS'', br. 27/92, 82/92, 53/93, 67/93, 48/94 i 12/96).

Polazeći od izloženog, pravilnim vrednovanjem svih kriterijuma iz Pravilnika

tuženog, tužiocu bi pripalo pravo na ukupno 290 bodova. Pošto umešač J.V. ima pravo

na 275 bodova, to bi zahtev tužioca bio na prioritetnom mestu rang liste, zbog čega su

pravilno nižestepeni sudovi poništili odluku kojom je stan solidarnosti dodeljen u

zakup na neodređeno vreme umešaču J.V..

Imajući rečeno u vidu, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 393.

ZPP.

Predsednik veća

sudija,

Slobodan Dražić,s.r.