U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Jelene Borovac i Zvezdane Lutovac, članova veća, u parnici tužioca V.R.1 iz B., čiji je punomoćnik N.P., advokat u B., protiv tuženog V.R.2 iz B., čiji je punomoćnik S.S., advokat u B., radi utvrđenja ništavosti ugovora o doživotnom izdržavanju, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3156/13 od 15.10.2014. godine, u sednici održanoj 06.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3156/13 od 15.10.2014. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Beogradu broj P 21084/10 od 07.11.2012. godine je prvim stavom izreke, odbijen kao neosnovan prigovor presuđene stvari. Drugim stavom izreke je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je utvrđeno da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju koji su u svojstvu primaoca izdržavanja zaključili V.R.1 i pokojna E.R. sa tuženim V.R.2 iz B. kao davaocem izdržavanja koji je overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod brojem III-3-R ... od .... godine. Trećim stavom izreke je obavezan tuženi da tužiocu nadoknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 67.500,00 dinara, u roku od 15 dana.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu broj Gž 3156/13 od 15.10.2014. godine je odbijena kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu u prvom i drugom stavu izreke. Preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u trećem stavu izreke tako što je obavezan tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 235.500,00 dinara, u roku od 15 dana.

Tuženi je protiv naznačene presude apelacionog suda izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu člana 399. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.125/04, 111/09), a u vezi člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11 i 55/2014), Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9. ZPP, na koju Vrhovni kasacioni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac i sada njegova pokojna supruga E.R. su kao primaoci izdržavanja zaključili sa zajedničkim sinom, tuženim V.R2., kao davaocem izdržavanja, ugovor o doživotnom izdržavanju koji je overen kod suda ... godine. Ugovorom je bilo predviđeno da će davalac izdržavanja nakon smrti primalaca izdržavanja postati vlasnik stana koji se nalazi u B.u ... br...., stan broj ... u površini od ... m2. U vreme zaključenja ovog ugovora tužilac i njegova pokojna supruga su imali dovoljno sredstava za izdržavanje, bili su uobičajenog zdravstvenog stanja za njihove godine, pokojna E. je počela da boluje u toku 1999. godine od teže depresije. Oboje su imali penzije, a pokojna supruga je primala i mesečnu pomoć u iznosu od 100 DEM. Nakon smrti supruge E., tužilac je podneo tužbu radi raskida ugovora o doživotnom izdržavanju zbog neizvršavanja obaveza. Pravnosnažnom presudom od 05.12.2006. godine je odbijen tužbeni zahtev iz razloga što je u toku postupka po saslušanju parničnih stranaka i svedoka utvrđeno da predmetni ugovor nije zaključen u cilju izdržavanja tužioca, već da je sačinjen u cilju izigravanja prava na nasleđe ćerke tužioca iz prvog braka. Utvrđeno je da je motiv za zaključenje spornog ugovora bio taj da se tuženi materijalno obezbedi dobijanjem stana, jer je ćerka tužioca iz prvog braka, M.I. bila materijalno obezbeđena.

Na osnovu ovako utvrđenih činjenica nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev i utvrdili da je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen između parničnih stranaka.

Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se revizijom neosnovano pobija pravno stanovište zauzeto od strane nižestepenih sudova. Apsolutno je ništav ugovor o doživotnom izdržavanju zaključen zbog nepoštene pobude iz člana 53. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima – kada se u postupku utvrdi da je ugovor zaključen u cilju izigravanja naslednih prava ostalih naslednika, u ovom slučaju naslednih prava tužiočeve ćerke iz prvog braka, a da životni i materijalni uslovi primalaca izdržavanja nisu ukazivali na neophodnost zaključenja takvog ugovora. Utvrđeno je da je pobuda za zaključenje ovog ugovora bila da se stambeno obezbedi tuženi jer je njegova polusestra po ocu bila materijalno obezbeđena. Ovakve pobude su u suprotnosti sa namerom zakonodavca (član 194. Zakona o nasleđivanju Republike Srbije), da se primaocu izdržavanja kojem je to potrebno obezbedi izdržavanje, briga, pomoć, a da za uzvrat primalac izdržavanja posle smrti na davaoca izdržavanja prenese svojinu tačno određenih stvari ili kakvog drugog prava.

Neprihvatljiva je tvrdnja revidenta da pokojna E.R. nije mogla imati pobudu da izigra nasledna prava pastorke M.I. zato što pastorka nije njena zakonska naslednica. Oba primaoca izdržavanja su mogli da imaju pobudu da se izigraju nasledna prava ćerke iz prvog braka tužioca, a upravo tu pobudu su nižestepeni sudovi utvrdili i sankcionisali.

Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da je ugovor o doživotnom izdržavanju u celosti ništav na osnovu člana 103. u vezi člana 53. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima zato što su tužilac i njegova sada pokojna supruga zajednički raspolagali imovinom i to ne u cilju da bi sebi obezbedili izdržavanje, već u cilju da bi izigrali prava na nasleđe, ćerke iz prvog braka tužioca.

Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija tuženog nije osnovana, pa je odlučio kao u izreci na osnovu člana 405. stav 1. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Predrag Trifunović,s.r.