U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužilje S.B. iz S., čiji je punomoćnik D.P., advokat iz S., protiv tuženog V.B. iz S., čiji je punomoćnik A.M., advokat iz S., radi izmene odluke o visini izdržavanja po tužbi i utvrđenje prestanka zakonske obaveze izdržavanja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 314/15 od 04.08.2015. godine, u sednici održanoj 21.04.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 314/15 od 04.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Somboru P2 289/14 od 07.04.2015. godine, ispravljenom rešenjem istog suda P2 289/14 od 26.05.2015. godine, stavom prvim i drugim izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je izmenjeno sudsko poravnanje zaključeno pred Opštinskim sudom u Somboru pod brojem P. 867/08 od 26.09.2008. godine u delu koji se odnosi na visinu izdržavanja tužilje S.B., pa je obavezan tuženi da na ime svog doprinosa za izdržavanje tužilje plaća po 275 evra mesečno, u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan isplate i to do petog u mesecu za tekući mesec, sve dok za to postoje zakonski uslovi, a dospele rate od dana podnošenja tužbe je dužan platiti odjednom i to sa kamatom na glavnicu od 275 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan isplate sa kamatom po stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka na štedne uloge po viđenju počev od svakog šestog u mesecu do isplate. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužilji na ime doprinosa za uplatu školarine plati 375 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan 05. septembra 2014. godine, a u slučaju docnje sa kamatom na navedeni iznos prema kamatnoj stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka na štedne uloge po viđenju, počev od 06. septembra 2014. godine do isplate, kao i da joj plati 375 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu na dan 05. marta 2015. godine, a u slučaju docnje sa kamatom na navedeni iznos prema kamatnoj stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka na štedne uloge po viđenju počev od 06. marta 2015. godine do isplate. Stavom četvrtim izreke odbijen je tužbeni zahtev preko dosuđenog iznosa na ime mesečnog izdržavanja do traženih 480 evra sa pripadajućom kamatom. Stavom petim izreke odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi tražio da se utvrdi da je prestala zakonska obaveza izdržavanja tužilje sa 30.06.2013. godine, a koja je utvrđena sudskim poravnanjem Opštinskog suda u Somboru P. 867/08 od 26.09.2008. godine. Stavom šestim izreke obavezan je tuženi da tužilji naknadi troškove parničnog postupka od 40.500,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 314/15 od 04.08.2015. godine, stavom prvim izreke žalba tuženog je delimično usvojena a delimično odbijena, a žalba tužilje usvojena pa je prvostepena presuda preinačena u usvajajućem delu stava trećeg izreke tako što je odbijen zahtev tužilje kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj na ime izdržavanja isplati školarinu za redovno studiranje u R. A. u visini od 375 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu NBS na dan 05. septembra 2014. godine, a u slučaju docnje sa kamatom prema kamatnoj stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka na štedne uloge po viđenju počev od 06. septembra 2014. godine do isplate, kao i iznos od 375 evra u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu na dan 05. marta 2015. godine, a u slučaju docnje sa kamatom prema kamatnoj stopi koju utvrđuje Evropska centralna banka na štedne uloge po viđenju počev od 06. marta 2015. godine do isplate, dok je u odbijajućem delu tužbenog zahteva i za troškove parnice (stav 4 i 6 izreke) prvostepena presuda ukinuta i u tom delu predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu. U preostalom delu prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tuženi je izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parnipčnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 i 55/14), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, tužilja je ćerka tuženog i J.B., koja je po razvodu braka poverena na starateljstvo majci, a sudskim poravnanjem zaključenim pred Opštinskim sudom u Somboru P 867/08 od 26.09.2008. godine, tuženi je obavezan da na ime izdržavanja tada maloletne S.B., ovde tužilje, plaća 20% od svoje mesečne zarade koju ostvaruje u ZC R.S. u S.. Tužilja je rođena …. godine i završila je osnovne studije na U. u N.S., a školske … godine upisala je master studije anglistike i amerikanistike na U. A.-A. K., u R. A., koje traju dve godine (četiri semestra). Cena upisa jednog semestra na ovom Univerzitetu iznosi 750 evra, a potrebe tužilje na ime stanovanja u domu i za ishranu iznose 450 evra mesečno, dok putovanje od A. do S. i nazad jednom mesečno košta 100 evra. Roditelji tužilje su do kraja marta 2014. godine zajednički snosili troškove njenog školovanja, ali je tuženi tada (krajem marta 2014. godine), prestao da doprinosi školovanju, odnosno izdržavanju tužilje, navodeći kao razlog činjenicu što je tužilja prestala da kontaktira s njim. Sudovi su utvrdili da je majka tužilje uplatila troškove školarine za 2014/15 godinu (oba semestra). Tuženi je narodni poslanik i po ovom osnovu ima redovna mesečna primanja od 62.000,00 dinara, a ostvaruje prihode i kao stalni sudski veštak. Majka tužilje je penzioner i ima mesečnu penziju od 27.600,00 dinara i dodatak na penziju od 10 evra, s`tim što je, u maju 2014. godine, pre odlaska u penziju ostvarila pravo na otpremninu u visini od 179.346,00 dinara. Utvrđeno je da i majka tužilje ostvaruje dodatne prihode od povremenih odlazaka u Nemačku u visini od 1.400 evra mesečno.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, sudovi su pravilnom primenom materijalnog prava delimično usvojili tužbeni zahtev, a odbili protivtužbeni zahtev kao neosnovan.

Odredbom člana 64. stav 1. Porodičnog zakona određeno je da dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i sklonostima, a primenom člana 155. stav 2. Zakona, ima pravo na izdržavanje od roditelja, srazmerno njihovim mogućnostima i u periodu školovanja do navršene 26 godine života. Primenom člana 25. stav 4. Zakona o visokom obrazovanju, master studije predstavljaju nastavak redovnog školovanja, a u momentu presuđenja tužilja nije napunila 26 godina, pa ima pravo na izdržavanje i od tuženog dok za to postoje navedeni zakonski uslovi. Imajući ovo u vidu, kao i da je utvrđeno da visina mesečnih troškova tužilje i to na ime stanovanja u domu, troškova ishrane i putnih troškova mesečno iznose 550 evra, to je pravilnom ocenom potreba tužilje kao poverioca izdržavanja i mogućnosti tuženog utvrđena visina tuženikove obaveze u visini od 275 evra mesečno (u preostalom odbijajućem delu prvostepena presuda je ukinuta radi ocene većih mogućnosti tuženog po osnovu dodatnih prihoda kao stalnog sudskog veštaka i drugih dodatnih prihoda, kao i mogućnosti majke tužilje).

Imajući u vidu da je sudsko poravnanje kojim je utvrđena visina obaveze tuženog zaključeno 26.09.2008. godine, kada je tužilja bila učenik srednje škole koju je pohađala u S., a da je sada na master studijama u R.A., što znači da su se od tada okolnosti promenile posebno u pogledu njenih potreba vezanih za školovanje, to je nastupio osnov iz člana 164. Porodičnog zakona za izmenu odluke u pogledu visine izdržavanja tužilje, pa je pravilnom primenom prava usvojen njen zahtev u tom delu, a tuženikova obaveza utvrđena u visini od 275 evra mesečno.

Pravilno su sudovi primenili materijalno pravo i kada su odbili protivtužbeni zahtev, čiji je predmet prestanak zakonske obaveze izdržavanja tužilje od strane tuženog, imajući u vidu da u konkretnom slučaju nije nastupio ni jedan od uslova iz člana 167. stav 1. i 2. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/05), a da se tužilja i dalje nalazi na redovnom školovanju, jer na osnovu člana 25. stav 4. Zakona o visokom obrazovanju, master studije predstavljaju nastavak redovnog školovanja, te da u momentu presuđenja nije navršila 26 godina, to i dalje ima pravo na izdržavanje od svog roditelja, primenom člana 155. stav 2. Porodičnog zakona. Činjenica što tužilja master studije nije upisala na Univerzitetu u Novom Sadu ili drugoj visokoškolskoj ustanovi u Republici Srbiji, već je ove studije nastavila u inostranstvu, ne utiče na drugačiji način na zaključak o njenom redovnom školovanju, pa je tuženi, kao njen roditelj, u obavezi da doprinosi njenom izdržavanju do (njene) navršene 26 godine života ili do završetka studija.

Pritom, navod tuženog da je tužilja prekinula svaku komunikaciju sa tuženim, što on doživljava kao očiglednu nepravdu, ne predstavlja objektivnu okolnost koja bi, u skladu sa odredbom član 155. stav 4. Porodičnog zakona, predstavljala uslov za gubitak prava tužilje na izdržavanje.

Imajući ovo u vidu, sudovi pravilno nalaze da nije nastupio ni jedan uslov koji predstavlja osnov za prestanak izdražvanja tužilje od strane tuženog, kao roditelja sa kojim ona ne živi, a što i njegov protivtužbeni zahtev čini neosnovanim.

Na osnovu iznetog, Vrhovni kasacioni sud je, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Vesna Popović, s.r.