.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev2 639/2016
20.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac, Jelene Borovac, Branislave Apostolović i Branka Stanića, članova veća, u parnici tužioca M.M.iz B., čiji je punomoćnik S.R., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije, koju zastupa Državni pravobranilac iz Beograda, radi poništaja i naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3348/2015 od 16.12.2015. godine, u sednici održanoj 20.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE predlog tužioca za odlučivanje o reviziji izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3348/2015 od 16.12.2015. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene-protivtužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3348/2015 od 16.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 3348/2015 od 16.12.2015. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i potvrđena ispravljena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 1704/12 od 27.01.2015. godine. Tom ispravljenom prvostepenom presudom poništeno je kao nezakonito rešenje tužene o raspoređivanju 05/1 br. 14/411 od 24.10.2002. godine i rešenje 05/1 br. 14477 od 12.11.2002. godine. Tužba tužioca u delu tužbenog zahteva kojim je tražio vraćanje na radno mesto načelnika Centra za obrazovanje i usavršavanje ili raspored u skladu sa Pravilnikom o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji, odbačena je kao nedozvoljena. Odbijen je i zahtev tužioca kojim je tražio isplatu razlike zarade za novembar i decembar 2002. godine od ukupno 300.000,00 dinara, sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom. Tužilac je obavezan da tuženoj naknadi troškove postupka od 72.000,00 dinara, a tužena je obavezana da tužiocu na ime troškova postupka isplati 87.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u delu odluke kojim je odbijen zahtev tužioca za isplatu razlike zarade, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, u smislu člana 404. ZPP.
Ocenjujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11, 55/14), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. navedenog Zakona, Vrhovni kasacioni sud je našao da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao o izuzetno dozvoljenoj.
Prema članu 404. stav 1. ZPP, revizija je izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija).
Prema stanovištu Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. stav 1. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti potreba ujednačenja sudske prakse.
Na osnovu člana 404. stav 2. Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema odredbi člana 441. ZPP, revizija je dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U ostalim sporovima iz radnog odnosa, dozvoljenost revizije se ceni pod istim uslovima kao u imovinsko-pravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan ponošenja tužbe.
Tužbom podnetom 27.11.2002. godine, tužilac je zahtevao poništaj rešenja o raspoređivanju i isplatu naknade zarade u iznosu od 300.000,00 dinara. Revizijom pobija deo odluke o isplati razlike zarade.
Kako se u konkretnom slučaju ne radi o sporu iz člana 441. ZPP već o zahtevu za ocenu zakonitosti rešenja o raspoređivanju i novčanom potraživanju iz radnog odnosa u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela (300.000,00 dinara) ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, revizija tužioca nije dozvoljena.
Na osnovu člana 413. ZPP odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća - sudija
Predrag Trifunović,s.r.
