Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 937/16 od 30.06.2016. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Ž.T., advokata S.S. i presuda Višeg suda u Beogradu K 775/14 od 09.03.2016. godine, koja je ispravljena rešenjem Višeg suda u Beogradu K 775/14 od 26.05.2016. godine u odnosu na okrivljenog Ž.T. je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Ž.T., advokat S.S., zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) i tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe odnosno tako što će primenom instituta ublažavanja kazne istome izreći uslovnu osudu ili pak kaznu zatvora u kraćem vremenskom trajanju i istovremeno odrediti da će se tako izrečena kazna zatvora izvršiti shodno odredbi člana 45. stav 5. KZ.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća shodno odredbi člana 490. ZKP, o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP nije obavestio Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Ž.T., advokata S.S., je neosnovan.

Branilac okrivljenog Ž.T., pravnosnažne presude pobija zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na štetu okrivljenog, navodima da okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim zbog krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama u vezi člana 33. KZ isticanjem da ovaj zakon, iako je važio u vreme izvršenja dela, prestao da važi od septembra meseca 2009. godine i sledstveno tome u vreme presuđenja ovo delo tim zakonom nije bilo predviđeno kao krivično delo, ukazujući istovremeno da se u konkretnom slučaju radnja okrivljenog ne može pravno kvalifikovati ni po kasnije izmenjenom Krivičnom zakoniku kojim je i to odredbom člana 344a kao krivično delo propisano nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi, jer isto nije bilo predviđeno u zakonu kao krivično delo u vreme kada je okrivljeni preduzeo radnje za koje je oglašen krivim.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog Ž.T. neosnovano je isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani 6 pasus četvrti i peti i na strani 7 pasus prvi obrazloženja presude je dao jasne i dovoljne razloge o tome da se u radnjama ovog okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Osim toga, branilac okrivljenog Ž.T. pravnosnažne presude pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP navodima da je sud prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuću okolnost na strani ovog okrivljenog cenio da je isti osuđivan presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu K 14939/10 koja je postala pravnosnažna dana 18.12.2012. godine, zbog krivičnog dela iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru i presudom Višeg suda u Beogradu K 283/12 koja je postala pravnosnažna dana 21.02.2013. godine zbog krivičnog dela iz člana 344a KZ, što nije mogao, obzirom da su ova dela počinjena i u vezi sa istima navedene presude donete nakon izvršenja krivičnog dela u pitanju koje je predmet ovog krivičnog postupka.

Iznete navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

U konkretnom slučaju, prvostepeni sud je okrivljenog Ž.T., za krivično delo nasilničko ponašanje na sportskoj priredbi iz člana 20. stav 1. Zakona o sprečavanju nasilja i nedoličnog ponašanja na sportskim priredbama u vezi člana 33. KZ, za koje ga je oglasio krivim izrekao kaznu zatvora koja je tom zakonskom odredbom propisana kao vrsta sankcije (kazne) koja se može izreći učiniocu tog krivičnog dela i istu je okrivljenom odmerio u visini koja ne prelazi granicu navedenom zakonskom odredbom propisanog minimuma kazne zatvora, pri čemu je u skladu sa zahtevom iz člana 54. KZ cenio kako olakšavajuće okolnosti, tako i njegovu raniju osuđivanost pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Pančevu K 758/08 od 04.11.2008. godine zbog krivičnog dela iz člana 122. stav 1. KZ kao otežavajuću okolnost, za koje, ocenom na koju je ovlašćen, našao da su od uticaja na visinu kazne, a koje su navedene u prvostepenoj presudi.

Sledstveno navedenom, prvostepeni sud je, prilikom odlučivanja o vrsti i meri krivične sankcije koju će izreći okrivljenom Ž.T. za krivično delo u pitanju, postupao u svemu sa ovlašćenjima koja ima po zakonu, pa nije učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3. ZKP na koju se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, a ovu povredu zakona nije učinio ni drugostepeni sud kada je odbio žalbu branioca ovog okrivljenog kao neosnovanu i u delu koji se odnosi na odluku o kazni.

Rukovođen iznetim razlozima, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. st. 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Jelena Petković Milojković,s.r.                                                                                     Dragiša Đorđević,s.r.