.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Rev 494/2016
07.04.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Snežane Andrejević, predsednika veća, Biserke Živanović, Vesne Popović, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužioca J.B. iz N.S., koga zastupa D.V., advokat iz N.S., protiv tuženog N.T. iz N.S., koga zastupa G.M., advokat iz N.S., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 843/15 od 10.12.2015. godine, u sednici veća održanoj 07.04.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 843/15 od 10.12.2015. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 843/15 od 10.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 7877/14 od 10.02.2014. godine, odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se tuženi obaveže da tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog povrede časti i ugleda isplati 750.000,00 dinara, kao i da mu naknadi troškove postupka, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od dana presuđenja, do isplate. Tužilac je obavezan da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati 79.900,00 dinara.
Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Gž 843/15 od 10.12.2015. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužioca i potvrdio presudu Osnovnog suda u Novom Sadu P 7877/14 od 10.02.2014. godine.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je blagovremeno izjavio reviziju, na osnovu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14), radi ujednačavanja sudske prakse.
Pobijana drugostepena presuda Gž 843/15 doneta je 10.12.2015. godine, nakon što je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 55/14), stupio na pravnu snagu i počeo da se primenjuje. Noveliranom odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br.72/11, 55/14), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija (stav 2. navedenog člana).
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku. Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa u pogledu primene člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, koji se odnosi na pravo na pravičnu novčanu naknadu za različite vidove nematerijalne štete (uključujući i pravo na naknadu nematerijalne štete zbog povrede prava ličnosti, povrede ugleda ili časti, odnosno dostojanstva) i način određivanja te naknade, već se to pitanje rešava zavisno od konkretne činjenične i pravne situacije. Sledom navedenog, drugostepene odluke koje su priložene uz reviziju nisu dokaz o suprotnom presuđenju sudova o istom zahtevu kao što je tužiočev, jer usled različitih okolnosti svakog konkretnog slučaja, u ovoj parnici nije reč o identičnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji kao u priloženim presudama, a čime bi se eventualno opravdala potreba za ujednačavanjem sudske prakse. Osim toga, obrazloženje nižestepenih sudova za odluku o odbijanju tužbenog zahteva u skladu je sa postojećom sudskom praksom i pravnim shvatanjem revizijskog suda u tumačenju i primeni materijalnog prava sadržanog u odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, kada je reč o pravu na naknadu nematerijalne štete i stepenu tolerancije koji imaoci javnih ovlašćenja moraju ispoljiti u odnosu na kritiku i interesovanje javnosti u vezi sa vršenjem poslova od opšteg interesa koji su im povereni.
Ispitujući dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Noveliranom odredbom člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je Osnovnom sudu u Novom Sadu 17.05.2013. godine, radi naknade nematerijalne štete u iznosu od 750.000,00 dinara, a pobijanom drugostepenom presudom je pravnosnažno odbijen tužbeni zahtev u celosti, kao neosnovan.
Imajući u vidu da vrednost predmeta spora pobijanog dela od 750.000,00 dinara očigledno ne prelazi cenzus od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, propisan članom 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Iz navedenih razloga, primenom člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Snežana Andrejević,s.r.
