U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u pravnoj stvari tužioca I.P. iz A., čiji su punomoćnici J.N., advokat iz B. i D.Ž., advokat iz T., protiv tužene N.Ž. iz K., čiji je punomoćnik I.G., advokat iz K., radi vršenja roditeljskog prava i izdržavanja po tužbi i lišenja roditeljskog prava po protivtužbi, odlučujući o revizijama tužioca izjavljenim protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 378/15 od 17.11.2015.godine, u sednici održanoj 08.06.2016. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovane, revizije tužioca izjavljene protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 378/15 od 17.11.2015.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Aranđelovcu P2 325/14 od 20.02.2015. godine, ispravljena rešenjem istog suda P2 325/14 od 03.06.2015. godine, stavom prvim izreke odbijen je tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se maloletna D.P., poveri njemu, kao ocu, na samostalno vršenje roditeljskog prava, a da se tužena obaveže da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća po 10.000,00 dinara mesečno. Stavom drugim izreke maloletna D.P., rođena ... godine poverena je na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj, kao majci i utvrđeno da je prebivalište maloletnog deteta na adresi majke. Stavom trećim izreke uređen je način održavanja ličnih odnosa maloletnog deteta sa tužiocem, na taj način što će dete provoditi sa ocem prvi i treći vikend u mesecu, od petka u 16,00 časova do nedelje u 16,00 časova, kao i drugi dan detetovog rođendana (od 10.00 časova toga dana do 12,00 časova sutradan), na taj način što će otac preuzimati i vraćati dete majci ispred stana u kome dete živi sa majkom, a dete će naizmenično kod roditelja provoditi i veće državne i verske praznike. Stavom četvrtim izreke obavezan je tužilac da na ime svog doprinosa za izdržavanje maloletnog deteta plaća po 5.000,00 dinara mesečno i to svakog 01-og do 05-og u mesecu za tekući mesec, počev od 20.02.2015. godine pa ubuduće, tako što će navedeni iznos uplaćivati na tekući račun zakonskog zastupnika maloletnog deteta – majke, ovde tužene, sve dok za to budu postojali zakonski uslovi. Stavom petim, šestim i sedmim izreke odlučeno je o privremenoj meri tužene, tako što se maloletna D.P. poverava na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj, a tužiocu se nalaže da odmah, a najkasnije u roku od 24 sata od prijema odluke o privremenoj meri, maloletno dete preda tuženoj, te je određeno da se lični odnosi maloletnog deteta i tužioca odvijaju na taj način što će dete viđati oca u kontrolisanim uslovima u prostorijama Centra za socijalni rad u K., svakog četvrtka u mesecu u vremenu od 12,30 do 14,00 časova, gde će dete dovoditi majka, te je utvrđeno da se ovom privremenom merom stavlja van snage rešenje o privremenoj meri od 12.03.2014. godine i da ista ostaje na snazi do pravnosnažnog okončanja spora u ovoj pravnoj stvari. Stavom osmim izreke obavezan je tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 297.000,00 dinara.

Dopunskom presudom istog suda P2 325/14 od 03.06.2015. godine odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tužena tražila da se tužilac potpuno liši roditeljskog prava nad maloletnom D.P. iz A..

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž2 378/15 od 17.11.2015.godine, stavom prvim izreke odbijena je, kao neosnovana, žalba tužioca i prvostepena presuda potvrđena u stavu prvom, drugom, trećem, četvrtom, petom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke preinačena je odluka o troškovima postupka, sadržana u stavu osmom izreke prvostepene presude, tako što je tužilac obavezan da tuženoj naknadi troškove spora od 103.125,00 dinara. Stavom trećim izreke, žalba tužioca izjavljena protiv dopunske presude, odbačena je kao nedozvoljena.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, tužilac je izjavio revizije (od 29.12.2015. i 05.01.2016. godine), zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku, primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), pa je našao da su revizije neosnovane.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a revizijom se ne ukazuje na druge povrede postupka zbog kojih se revizija može izjaviti, primenom člana 407. stav 1. ZPP. Ni u postupku pred drugostepenim sudom nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene koje od odredaba ovog Zakona, pa nema ni povrede iz člana 374. stav 1. ZPP, na koju se revizijom ukazuje.

Prema činjeničnom stanju na kome je zasnovana pobijana odluka, maloletna D.P. je rođena .... godine, u toku trajanja vanbračne zajednice parničnih stranaka. Međutim, 03.08.2012. godine, tužena je napustila vanbračnu zajednicu, na šta je bila prinuđena zbog ispoljenog nasilja od strane tužioca, kojom prilikom je maloletna D. ostala sa ocem. Od napuštanja zajednice života sa tužiocem, tužena živi sa svojom majkom u K., u dvosobnom komfornom stanu, koji je lepo uređen i u kome postoji i soba namenjena detetu. Po dolasku u K. počela je da radi u školi, po ugovoru o delu, sa primanjima od 25.000,00 do 35.000,00 dinara mesečno, a pored toga radi u humanitarnoj organizaciji G. m. gde kao PR menadžer ostvarjuje mesečni prihod od 20.000,00 do 30.000,00 dinara. U istoj organizaciji radi i kao projekt menadžer sa 30% provizije od vrednosti projekta i po tom osnovu može da ostvari 200 do 800 evra mesečno. Tuženi sa maloletnom D. živi u porodičnoj kući, površine oko 140 m2, u kojoj se u prizemlju nalazi posebna prostorija namenjena za igraonicu deteta, dok se na spratu nalazi dnevna soba, kupatilo i dve spavaće sobe. Ova kuća se nalazi u dvorištu u kojoj je i druga kuća, u kojoj žive roditelji tuženog, u kojoj se nalazi i privatna p. tužioca, u kojoj on radi, kao i A., koja je na spratu. Utvrđeno je da je tužilac do skoro imao svoju t.a., a pre izvesnog vremena je otvorio a.p., u kojoj mesečno zaradi od 30.000,00 do 35.000,00 dinara. Tužilac ima prihod i u visini od 150 evra mesečno, od izdavanja jednog lokala u zakup. Sudovi su utvrdili, na osnovu iskaza samog tužioca, kod koga se dete nalazi, da je za zadovoljenje ukupnih potreba deteta neophodno izdvojiti oko 25.000,00 dinara mesečno.

Na osnovu saglasnih izveštaja i mišljenja centara za socijalni rad u K. i A., sudovi su utvrdili da je u najboljem interesu maloletnog deteta da bude povereno na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj, kao majci. Iz izveštaja oba centra, a posebno Centra za socijalni rad u A., koji je zasnovan na suštinskim razlozima i na osnovu praćenja porodice tužioca, utvrđeno je da u odsustvu tužioca dete čuvaju njegovi roditelji, s tim što brigu o detetu je preuzela majka tužioca. Otac pokazuje privrženost detetu i roditeljsku toplinu. Međutim, činjenice - da tužilac širi neistine o tuženoj, kao majci, kako bi je diskreditovao kao podobnog roditelja pred institucijama, da opstruiše viđanje deteta sa majkom, čak i u postupku izvršenja po privremenoj meri, pa i uz asistenciju policije (zbog čega je dete ostvarilo svega nekoliko viđenja sa majkom), kao i da je od strane Centra za socijalni rad u K. procenjeno da tužilac i dalje neće sarađivati u cilju ostvarivanja adekvatnih kontakata deteta sa majkom, zajedno ukazuju da kod njega postoji smanjen roditeljski kapacitet, jer ne prepoznaje razvojnu potrebu maloletnog deteta, posebno deteta uzrasta kao što je maloletna D., za redovnim održavanjem kontakata sa majkom, čime joj onemogućava pravilan i normalan psihofizički razvoj.

Na osnovu navedenih izveštaja i mišljenja oba centra za socijalni rad, utvrđeno je da tužena, kao majka, poseduje neophodne roditeljske kapacitete, prepoznaje i u stanju je da odgovori razvojnim potrebama deteta, izuzetno je motivisana kako da održi kontakt sa detetom (za nepuna dva meseca sedam puta je dolazila iz K. u A. da bi sa detetom provela svega po 90 minuta, a poslednji put je nije ni videla – jer je otac odbio da dete dovede), zbog čega majka predstavlja adekvatnu roditeljsku figuru za samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom D.. Pri tom, utvrđeno je i da su kontakti koje je tužena uspela da ostvari sa maloletnim detetom bili kvalitetni, iako su bili izuzetno retki i ostvareni posle perioda od 11 meseci neviđanja deteta sa majkom. Maloletna D., koja ima … meseci, komunikativna je i otvorena, jasno saopštava svoje želje, a sa prihvatanjem reaguje na predlog da dođe kod majke.

U skladu sa napred iznetim, mišljenje je oba Centra za socijalni rad, a koja je i sud prihvatio, da samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnim detetom treba poveriti majci, tuženoj, ali da (zbog napred opisanog ponašanja i shvatanja tužioca) kontakti oca sa maloletnim detetom moraju biti u kontrolisanim uslovima, odnosno viđanje treba da se odvija u prostorijama Centra za socijalni rad u K..

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi, nakon adekvatne ocene mišljenja dva organa starateljstva i to Centra za socijalni rad u A. i u K., pravilno primenili materijalno pravo iz člana 67. i 77. u vezi člana 7. i 266. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ broj 18/05), kada su tuženoj, kao majci, poverili samostalno vršenje roditeljskog prava nad maloletnom D., nalazeći da je to najbolji interes deteta, jer tužena prepoznaje razvojne potrebe i probleme deteta, u stanju je da ih prihvati i realizuje na adekvatan način, te je spremna da posveti naročitu pažnju vaspitanju maloletnog deteta.

Način održavanja ličnih odnosa deteta sa ocem, kao roditelja sa kojim dete ne živi, utvrđen je uz pravilnu primenu člana 272. stav 2. istog Zakona. Roditeljsko pravo jeste lično pravo roditelja, ali se vrši isključivo u najboljem interesu deteta, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da su sudovi, prilikom odlučivanja o uređenju ličnih odnosa maloletnog deteta sa ocem, vodili računa o svim okolnostima koji su od uticaja na zadovoljenje najboljih interesa maloletnog deteta, zbog čega su pravilno (za sada) odredili kontrolisani način viđenja deteta sa ocem u prostorijama Centra za socijalni rad u K., u vremenskim intervalima i u trajanju koje će obezbediti detetu da održi normalne kontakte i sa ocem, što je nesumnjivo neophodno za njen pravilan psihofizički razvoj.

Pobijanom odlukom ispravno su ocenjene i sve relevantne okolnosti predviđene članom 160. stav 1. i 2. Porodičnog zakona, koje su od uticaja na odluku o visini izdržavanja maloletnog deteta i to prema njenom uzrastu, kao i mogućnostima tuženog, koje su utvrđene u skladu sa članom 160. stav 3. istog Zakona. Preko visine doprinosa za koji je tuženi obavezan da učestvuje u izdržavanju maloletnog deteta, a do visine utvrđenih potreba (od 25.000,00 dinara - po izjavi samog tužioca), doprinosiće tužena, kao majka i to kako materijalnim sredstvima, tako i radom sa detetom, koji se ogleda u čuvanju, podizanju, vaspitavanju, obrazovanju i zastupanju drugih interesa, u meri u kojoj je to potrebno radi zaštite njene ličnosti, prava i interesa. Imajući ovo u vidu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je pobijanom odlukom pravilno utvrđena i visina obaveze tuženog, kao dužnika izdržavanja.

Navode u reviziji kojima se osporava ocena izvedenih dokaza, zapravo se osporava utvrđeno činjenično stanje, pa ih Vrhovni kasacioni sud nije cenio, jer se revizija iz ovih razloga ne može izjaviti (član 407. stav 2. ZPP). Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.