Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Predraga Trifunovića, predsednika veća, Zvezdane Lutovac i Jelene Borovac, članova veća, u sporu tužilaca Ž.N. iz P., Ž.S. iz N., M.S.1 iz N. i M.S.2 iz N., Republika Srpska, čiji je punomoćnik V.Đ., advokat iz B., protiv tužene Republike Srbije - Ministarstvo odbrane, radi naknade štete, odlučujući o žalbi tužene izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 76/15 od 24.12.2015. godine i reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8013/2013 od 06.03.2014. godine, u sednici održanoj 25.05.2016. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljena žalba tužene izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 76/15 od 24.12.2015.godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 8013/2013 od 06.03.2014. godine.

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev tužilaca za naknadu troškova za odgovor na reviziju.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 58546/10 od 25.04.2013. godine: 1) delimično je usvojen tužbeni zahtev i tužena obavezana da tužiocima naknadi nematerijalnu štetu u iznosu od 5.400.000,00 dinara i to tužilji Ž.N. 1.950.000,00 dinara, od čega 800.000,00 dinara za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, 300.000,00 dinara za duševne bolove zbog naruženosti, 150.000,00 dinara za fizičke bolove, 300.000,00 dinara za strah i 400.000,00 dinara za duševne bolove zbog smrti bliskog lica, sve sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2013. godine do isplate; tužiocu Ž.S. ukupno 850.000,00 dinara, od čega za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 450.000,00 dinara i za duševne bolove zbog smrti bliskog lica 400.000,00 dinara; tužilji M.S.1 ukupno 1.300.000,00 dinara, od čega za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 550.000,00 dinara i za duševne bolove zbog smrti bliskog lica 750.000,00 dinara; tužiocu M.S.2 ukupno 1.300.000,00 dinara, od čega za duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti 550.000,00 dinara i za duševne bolove zbog smrti bliskog lica 750.000,00 dinara i tužiocu M.S.2 iz N. materijalnu štetu u iznosu od 475.005,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačno određene iznose od dospelosti do isplate; 2) odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilja Ž.N. tražila da se tužena obaveže da joj naknadi štetu za strah u iznosu od 100.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 13.05.2008. godine do isplate i isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 5.400.000,00 dinara počev od 13.05.2008. do 25.04.2013. godine; 3) utvrđeno da je povučena tužba tužilaca M.S.1 i M.S.2 u delu kojim su tražili novčanu rentu zbog nemogućnosti da rade i napreduju na radnom mestu zbog narušenog zdravlja u iznosu od 10.550,00 dinara mesečno; 4) utvrđeno da je povučena tužba tužioca M.S.2 u delu kojim je tražio naknadu zbog manje primljene zarade zbog sprečenosti za rad za period od 01.06.2005. do 01.02.2011. godine sa zakonskom zateznom kamatom od 05.01.2011. godine do isplate i u delu kojim je tražio naknadu troškova za nabavku lekova u iznosu od 120.000,00 dinara; 5) obavezana tužena da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 1.046.803,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2013. godine do isplate, 6) oslobođeni tužioci obaveze plaćanja sudskih taksi u ovom sporu; 7) odbijen zahtev tužilaca da im se na troškove veštačenja isplati zakonska zatezna kamata na iznose označene u izreci ove presude i u navedenim periodima.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 8013/2013 od 06.03.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena prvostepena presuda u delu stava prvog izreke, kojim je tužena obavezana da tužilji Ž.N. naknadi štetu u iznosu od 1.950.000,00 dinara, tužiocu Ž.S. u iznosu od 850.000,00 dinara, tužilji M.S.1 u iznosu od 1.300.000,00 dinara i tužiocu M.S.2 u iznosu od 1.300.000,00 dinara, kao i iznos od 475.005,28 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na iznos od 128.700,00 dinara počev od 10.08.2000. godine do isplate. Stavom drugim izreke prvostepena presuda je preinačena u delu stava prvog izreke u odnosu na kamatu na iznos od 346.305,28 dinara i tužena obavezana da tužiocu M.S.2 na ovaj iznos materijalne štete isplati zakonsku zateznu kamatu od 25.04.2013. godine do isplate, a u preostalom delu, za period od 01.06.2012. do 24.04.2013. godine, zahtev odbijen kao nesonovan. Preinačeno je i rešenje o troškovima parničnog postupka iz stava petog izreke i tužena obavezana da tužiocima naknadi troškove u iznosu od 623.125,00 danara sa zakonskom zateznom kamatom od 25.04.2013. godine do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava. Predložila je da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom primenom čl. 395. ZPP (pogrešno označeno kao čl. 404. važećeg ZPP), zbog potrebe ujednačenja sudske prakse.

Tužioci su podneli odgovor na reviziju i tražili troškove sastava ovog odgovora.

Rešenjem R3 76/15 od 24.12.2015. godine Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o izjavljenoj reviziji primenom čl. 395. ZPP.

Protiv ovog rešenja tužena je izjavila žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost žalbe primenom čl. 411. u vezi čl. 373. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu čl. 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je našao da žalba nije dozvoljena.

Žalba kao redovni pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (čl. 385. ZPP).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu (čl. 394. ZPP), i protiv rešenja drugostepenog suda (čl. 412. ZPP) stranke mogu izjaviti reviziju.

Imajući u vidu da Zakon o parničnom postupku koji se u ovom slučaju primenjuje ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, žalba tuženog nije dozvoljena, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Prema čl. 395. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), revizija je izuzetno dozvoljena i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom po članu 394. ovog zakona, kad je po oceni apelacionog suda o dopuštenosti ove revizije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, ujednači sudska praksa ili kad je potrebno novo tumačenje prava.

I po oceni Vrhovnog kasacionog suda, uslovi za primenu instituta izuzetno dozvoljene revizije iz čl. 395. ZPP nisu ispunjeni. Ne postoji potreba za ujednačenjem sudske prakse u pogledu primene čl. 191, 193. stav 1. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, niti su uz reviziju priložene pravnosnažne sudske odluke, kojima je u istom ili sličnom činjeničnom i pravnom odnosu drugačije odlučeno, čime bi eventualno bila opravdana potreba za ujednačenjem sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije primenom čl. 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Prema noveliranom čl. 394. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima kad se tužbeni zahtev odnosi na utvrđenje prava svojine na nepokretnostima, potraživanje u novcu, predaju stvari ili izvršenje neke druge činidbe, ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu radi naknade štete podneta je 13.05.2008. godine.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na potraživanje u novcu, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela u odnosu na svakog od tužilaca (za tužilju Ž.N. -1.950.000,00 dinara, za tužioca Ž.S. - 850.000,00 dinara, za tužilju M.S. 1 -1.300.000,00 dinara i za tužioca M.S.2 - 1.775,005,28 dinara), običnih suparničara u smislu čl. 203. u vezi čl. 199. ZPP, ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Na osnovu čl. 404. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Odluka o troškovima parničnog postupka u stavu trećem izreke, doneta je primenom čl. 150. Zakona o parničnom postupku. Opredeljeni troškovi za odgovor na reviziju, koje su tužioci tražili, ne spadaju u troškove potrebne radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Predrag Trifunović, s.r.