Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 61/2017
07.02.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Radmile Dragičević- Dičić, predsednika veća, Maje Kovačević Tomić, Sonje Pavlović, Bate Cvetkovića i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Tatjanom Milenković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 4. u vezi stava 1. i 3. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miće Petrovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br.1221/11 od 17.02.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.472/16 od 14.04.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 07.02.2017. godine, doneo
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br.1221/11 od 17.02.2016. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.472/16 od 14.04.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Višeg suda u Beogradu K br.1221/11 – Kv br.313/16 od 17.02.2016. godine, odbijen je zahtev branioca okrivljenog AA, advokata Miće Petrovića od 29.01.2016. godine da se okrivljenom AA u postupku izricanja jedinstvene kazne preinači u pogledu odluke o kazni pravnosnažna presuda Višeg suda u Beogradu K br.1221/11 od 05.03.2012. godine koja je preinačena presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.3434/12 od 28.11.2012. godine i Osnovnog suda u Leskovcu K br. 565/13 od 18.11.2013. godine kao neosnovan.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.472/16 od 14.04.2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA pa je presuda Višeg suda u Beogradu K br.1221/11 – Kv br.313/16 od 17.02.2016. godine potvrđena.
Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Mića Petrovića, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev usvoji, preinači pobijane presude i izrekne jedinstvenu osudu.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta, sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, pa je našao:
Zahtev je nedozvoljen.
Prema odredbi člana 484. ZKP, koja propisuje sadržaj zahteva za zaštitu zakonitosti, u zahtevu se mora navesti razlog za podnošenje propisan odredbom člana 485. stav 1. ZKP, odnosno mora se navesti da li se zahtev podnosi zbog povrede zakona (tačka 1), primene „neustavnog zakona“ (tačka 2), ili povrede odnosno uskraćivanje ljudskog prava i slobode (tačka 3).
Dakle odredbom člana 484. ZKP predviđeno je da u zahtevu za zaštitu zakonitosti moraju biti navedeni razlozi za podnošenje zahteva, a koji su propisani u članu 485. stav 1. ZKP.
Branilac okrivljenog AA u zahtevu kao razlog podnošenja navodi povrede zakona iz člana član 485. stav 1. tačka 1. ZKP, ali ne navodi konkretno odredbu koja je povređena donošenjem pobijanih presuda.
Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP-a propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno pre svega taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i- ili apelacionim sudom.
Kada je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), odluka protiv koje je zahtev podnet ili postupak koji je prethodio, ispituju se samo u granicama istaknute konkretne povrede, pri čemu sud nije ovlašćen da u slučaju kada konkretna povreda zakona nije opredeljena, samo na osnovu obrazloženja zahteva procenjuje koju je konkretnu povredu zakona branilac imao u vidu prilikom podnošenja zahteva.
Kako branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) nije opredelio konkretnu povredu zakona koja je učinjena u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom, to po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev nema propisan sadržaj (član 484. ZKP) i kao takav je u smislu člana 487. stav 1. tačka 3. ZKP odbačen kao nedozvoljen.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Tatjana Milenković, s.r. Radmila Dragičević-Dičić, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
TT