- branilac okrivljenog BB, advokat Stanoje Filipović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i člana 485. stav 1. i stav 2. a u vezi člana 485. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i pobijane presude preinači tako što će okrivljenog BB osloboditi od optužbe za predmetno krivično delo kao i od obaveze plaćanja paušala i troškova krivičnog postupka i obaveze naknade troškova krivičnog postupka oštećenom, ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi branioca okrivljenog ili da ukine obe pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu i to drugom veću na ponovni postupak, te da primenom člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine do donošenja odluke po predmetnom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Branilac okrivljenog BB, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je na štetu ovog okrivljenog povređen zakon iz člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP, jer okrivljeni nije imao branioca od momenta pritvaranja – lišenja slobode pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere pritvora.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog BB, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljeni BB, lišen slobode dana 19.06.2012. godine, na osnovu rešenja o zadržavanju PU u Šapcu, broj Ku 391/12 od 19.06.2012. godine, u kom rešenju je konstatovano da je okrivljenom obezbeđen branilac po službenoj dužnosti – advokat Milomir Petrović, koji je bio prisutan prilikom saslušanja BB u svojstvu osumnjičenog od strane ovlašćenih službenih lica, PU Šabac, što je i navedeno u zapisniku o saslušanju osumnjičenog dana 19.06.2012. godine. Nakon toga, rešenjem istražnog sudije Osnovnog suda u Loznici Kri 75/2012 od 21.06.2012. godine, okrivljenom BB je određen pritvor a okrivljeni je za branioca angažovao advokata Stanoja Filipovića, koji ga je branio do 07.12.2012. godine, kada mu je ukinut pritvor rešenjem Osnovnog suda u Loznici K 656/12 od 07.12.2012. godine i kasnije do pravnosnažnog okončanja predmetnog krivičnog postupka.

Iz izloženog proizlazi da se okrivljeni BB u toku ovog krivičnog postupka nalazi u pritvoru u periodu od 21.06.2012. godine do 07.12.2012. godine, kada su važile odredbe Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, broj 70/2001, 68/2002 i „Sl. glasnik RS“, broj 58/2004...72/2009).

Prema odredbi člana 604. stav 1. ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), zakonitost preduzetih radnji pre početka primene tog Zakonika ocenjivaće se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku („Sl. list SRJ“, broj 70/01 i 68/02 i „Sl. glasnik RS“, broj 58/04 ... 72/09 i 76/10).

Odredbom člana 71. stav 2. ZKP, koja je važila u vreme trajanja mere pritvora prema okrivljenom BB, bilo je propisano da okrivljeni prema kome je određen pritvor mora imati branioca dok je u pritvoru.

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud nalazi da je okrivljeni BB, sve vreme dok se nalazio u pritvoru imao branioca, pa su neosnovani navodi zahteva branioca ovog okrivljenog da je na štetu okrivljenog povređena odredba člana 74. stav 1. tačka 3) ZKP („Sl. glasnik RS“, broj 72/2011), odnosno odredba člana 71. stav 2. ZKP, koja je važila u vreme trajanja mere pritvora prema okrivljenom i prema kojoj su cenjeni uslovi za obaveznu odbranu okrivljenog.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog BB, navodi da isti između ostalog podnosi i zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ukazujući da u radnjama ovog okrivljenog nema bitnih obeležja predmetnog krivičnog dela sa obrazloženjem da nije dokazana namera okrivljenog da sebi pribavi protivpravnu imovinsku korist, zatim postojanje uzročne veze između ponašanja pasivnog subjekta i upotrebljene prinude, niti nastupanje štetne posledice za imovinu oštećenog ili tuđu imovinu kao i da nije utvrđena svest okrivljenih o zajedničkom delovanju. Branilac u zahtevu ističe i to da se pravnosnažne presude zasnivaju isključivo na kontradiktornom iskazu oštećenog uz potpuno nipodaštavanje veoma bitnog iskaza svedoka VV, brata oštećenog, iz koga nedvosmisleno prema stavu branioca, proizlazi neistinitost svih iskaza oštećenog.

Po nalaženju ovoga suda iznetim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog BB ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke vezano za preduzimanje inkriminisanih radnji od strane okrivljenog i njegov subjektivni odnos prema izvršenom delu, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama, zbog čega branilac okrivljenog iako kao razlog podnošenja zahteva formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, suštinski osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da su pobijane presude donete uz učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) i tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 2) i 3), člana 439. tačka 4) i člana 441. stav 1. ZKP, kao i povrede zakona iz člana 4. stav 2, člana 42, člana 45, člana 54. i člana 63. stav 1. Krivičnog zakonika.

Kako je članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, kao ni zbog citiranih povreda Zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog BB u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1), tačka 8) i tačka 9), člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 2) i tačka 3) i član 441. stav 4. ZKP, ali u obrazloženju ne navodi u čemu se navedene povrede zakona sastoje.

Odredbom člana 484. ZKP, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje (član 485. stav 1), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2), 3) tog Zakonika mora se dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kako navodi u zahtevu branioca okrivljenog koje se odnose na navedene povrede odredaba krivičnog postupka nisu obrazloženi, to po oceni ovog suda zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog BB u odnosu na navedene povrede nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim pravnosnažnim presudama na štetu ovog okrivljenog povređen krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP, u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni i za koje je oglašen krivim pobijanom presudom krivično delo, ukazivanjem da pretnja okrivljenog AA, označena u izreci prvostepene presude, koja se ogleda u tome što je ovaj okrivljeni na parkingu ispred diskoteke „GG“, dana 10.06.2012. godine, povišenim glasom oštećenom rekao da uđe u vozilo, ne proizlazi iz izvedenih dokaza, te da u konkretnom slučaju između navedene navodne pretnje i činjenja oštećenog nema uzročne veze, zbog čega prema stavu branioca, u radnjama okrivljenog AA, nema zakonskih obeležja predmetnog krivičnog dela.

Iznetim navodima branilac okrivljenog AA, iako formalno ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, kao razlog podnošenja zahteva, pravnosnažnu presudu u suštini osporava zbog ocene dokaza i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, vezano za pretnje koje su okrivljeni uputili oštećenom i postojanje uzročne veze između pretnje i činjenja oštećenog.

Pored toga, branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je prvostepeni sud u ponovljenom postupku doneo identičnu presudu ne uvažavajući navode iz rešenja Apelacionog suda u Beogradu kojim je ranija prvostepena presuda bila ukinuta, čime se ukazuje na povredu odredbe člana 462. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, niti zbog povrede odredbe člana 462. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, u celosti ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                Janko Lazarević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić