.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 192/2017
14.03.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Aleksandra Janića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 13111/10 od 10.06.2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1253/2016 od 08.11.2016. godine, u sednici veća održanoj 14.03.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 13111/10 od 10.06.2010. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1253/2016 od 08.11.2016. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu K 13111/10 od 10.06.2010. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci i krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje mu je sud utvrdio kaznu zatovra u trajanju od osam meseci te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i 10 meseci, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 14.04.2008. do 16.04.2008. godine.
Okrivljeni je oslobođen obaveze da naknadi troškove krivičnog postupka u smislu člana 264. stav 4. ZKP.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1253/2016 od 08.11.2016. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog AA i po službenoj dužnosti povodom žalbe okrivljenog BB u smislu odredbe člana 451. stav 2. ZKP, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 13111/10 od 10.06.2010. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, tako što je taj sud okrivljenom AA za izvršeno krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, utvrdio kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a za krivično delo falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ utvrdio kaznu zatvora u trajanju od šest meseci te ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i tri meseca uz uračunavanje vremena provedenog na zadržavanju od 14.04.2008. do 16.04.2008. godine, dok su žalbe okrivljenog i njegovog branioca u preostalom delu odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Janić, na osnovu člana 483. stav 3. u vezi stava 1. ZKP, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede odredbe člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, odredbe člana 2. Zakona o pečatu državnih i drugih organa; odredbe člana 10. stav 1. Ustava Republike Srbije, odredbe člana 6. i 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima („Konvencije“), uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev te da preinači ili eventualno ukine presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1253/2016 od 08.11.2016. godine, a potom spise predmeta vrati Apelacionom sudu u Beogradu na suđenje, kao drugostepenom sudu.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
Podnetim zahtevom branioca okrivljenog je izričito numerički ukazano na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP, koja predstavlja dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca. Međutim, kako u podnetom zahtevu nije navedeno u čemu se sastoji označena povreda, kako je to izričito predviđeno odredbom člana 489. stav 1. ZKP, to o istoj povredi Vrhovni kasacioni sud nije mogao meritorno odlučivati.
Takođe, podnetim zahtevom se ukazuje na povredu odredbe člana 2. Zakona o pečatu državnih i drugih organa (jer potvrda o oduzetim predmetima od 14.04.2008. godine nije overena pečatom), te na povredu odredbe člana 10. stav 1. Ustava Republike Srbije (jer je krivična prijava u odnosu na krivično delo iz člana 348. stav 3. u vezi stava 1. KZ sačinjena latiničnim pismom). Kako, odredbom člana 485. stav 4. u vezi 1. ZKP, navedene povrede nisu propisane kao zakonski razlog za podnošenje zahteva od strane okrivljenog preko branioca to je, i u ovom delu, podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen.
Osim toga, istim zahtevom branioca okrivljenog AA, je ukazano i na povredu odredaba 6. i 8. Evropske konvencije o ljudskim pravima, odnosno zahtevom je suštinski ukazano na povredu predviđenu odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, kojom je propisano da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog ili drugog učesnika u postupku koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, a to je utvrđeno odlukom Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.
Imajući u vidu da je odredbom člana 484. ZKP, koja propisuje obavezan sadržaj zahteva propisano da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za podnošenje zahteva iz člana 485. stav 1. ZKP, a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava i da branilac okrivljenog AA uz zahtev nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojima je utvrđeno da je povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo i sloboda okrivljenog AA u postupku, koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, Vrhovni kasacioni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, nema propisan sadržaj.
Imajući u vidu napred navedeno, Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) i tačka 3) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Olgica Kozlov, s.r.
Predsednik veća-sudija, Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
