Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 409/2017
16.05.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zorana Tatalovića, predsednika veća, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Veska Krstajića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nezakonito krijumčarenje narkotika i psihotropnih supstanci iz člana 40, 43. i 66-1.2.3.45 KZ Kraljevine Belgije, odlučujuići o zahtevu za zaštitu zakonitosti okrivljenog, advokata Dragana Subašića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu Kre 1/15, Kv 2392/15 od 25.01.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 15/17 od 15.03.2017. godine, u sednici veća održanoj 16.05.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljenog AA, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu Kre 1/15, Kv 2392/15 od 25.01.2017. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž- Kre 15/17 od 15.03.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Beogradu Kre 1/15, Kv 2392/15 od 25.01.2017. godine utvrđeno je da su ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje pravosudnim organima Kraljevine Belgije okrivljenog AA rođenog ... godine u ..., ..., državljanina ..., na osnovu molbe Generalnog javnog tužilaštva u Antverpenu od 23.01.2015. godine radi izdržavanja kazne zatvora u trajanju od šest godina, koja mu je izrečena presudom Apelacionog suda u Antverpenu 09.05.2008. godine i koja je postala pravnosnažna 28.10.2008. godine.
Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž-Kre 15/17 od 15.03.2017. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Subašića, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Kv 2392/15 (Kre 1/15) od 25.01.2017. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, branilac okrivljenog AA, advokat Dragan Subašić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP; člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 462. stav 3. ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, te zbog povreda odredaba člana 5, 7, 15. i 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, uz predlog Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji podneti zahtev, te da pobijana rešenja preinači tako što će utvrditi da nisu ispunjene zakonske pretpostavke za izdavanje okrivljenog AA pravosudnim organima Kraljevine Belgije ili da pobijana rešenja ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da ukine drugostepeno rešenje i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, te da omogući braniocu prisustvo sednici veća Vrhovnog kasacionog suda.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Nadalje, odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, je propisano zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Dragana Subašića, nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, od strane okrivljenog preko branioca.
Podnetim zahtevom je ukazano na bitne povrede odredaba člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP; člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i člana 462. stav 3. ZKP, sve u vezi sa odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, te na odredbe člana 5, 7, 15. i 16. Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, uz detaljno obrazlaganje u čemu se iste povrede sastoje, međutim kako navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka kao i navodne povrede Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca, to je podneti zahtev odbačen kao nedozvoljen. Naime, posebno imajući u vidu istaknute odredbe i navode povrede odredaba propisanih Zakonom o međunarodnoj pravnoj pomoći Vrhovni kasacioni sud ocenjuje da se u tom delu zahtev branioca svodi na činjenična pitanja od značaja za odluku suda, pa je zahev i u tom pogledu nedozvoljen.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Olgica Kozlov, s.r.
Predsednik veća-sudija, Zoran Tatalović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić