Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...55/14) i našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena ni bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. na koju se u reviziji ukazuje, ne može biti revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 23.12.2008. godine oko 09,00 časova u ..., na raskrsnici Ulica ... i ..., na pešačkom prelazu, dogodila se saobraćajna nezgoda koju je izazvao vozač NN putničkog vozila tako što je, krećući se neprilagođenom brzinom iz ... ulice, skrenuo u ul. ... u trenutku dok je kolovoz ul. ... preko pešačkog prelaza prelazila tužilja. Da bi izbegla kontakt sa NN vozilom, tužilja se naglo odbacila unazad usled čega je izgubila ravnotežu i pala na trotoar. Vozač NN vozila je pobegao sa lica mesta. Kontakt NN vozila i tužilje je izbegnut njenom reakcijom iako je vozač NN vozila imao uslove da zaustavljanjem vozila i ustupanjem prvenstva prolaza pešaku izbegne nastanak nezgode. Put i trotoar su u momentu nezgode bili suvi. Tužilja o nezgodi nije obavestila policiju. U predmetnoj nezgodi zadobila je teške telesne povrede u vidu preloma gornjeg okrajka desne laktice i iščašenja glavice desne žbične kosti zbog čega je podvrgnuta operaciji na VMA. Kao posledica povređivanja u predmetnoj nezgodi, kod tužilje je ostalo ograničenje pokreta pri gibanju i opružanju u zglobu desnog lakta u srednjem stepenu i ograničenje pokreta pronacije u lakom stepenu, dok pokret supinacije praktično ne izvodi, usled čega postoji trajno umanjenje životne aktivnosti od 20%. Neposredno nakon povređivanja do postavljanja imobilizacije tužilja je trpela fizičke bolove od 8 stepeni koji su tokom transporta na VMA opali na intezitet 6. Prvih 12 časova nakon operacije bolovi su bili 8 stepeni, a narednih 12 časova 6 do 7 stepeni. Nakon toga bolovi postepeno opadaju na 2 do 3 stepena da bi u prvoj nedelji rehabilitacije porasli na 4 stepena, a zatim ponovo opadaju. Tužilja i danas trpi bolove u predelu desnog lakta, drugog stepena i to pri uobičajenim pokretima. Ti bolovi su posebno jaki prilikom promene vremena i kod podizanja tereta. Tužilja je trpela primarni strah jakog inteziteta od 8 stepeni koji je trajao jedan do dva minuta. Nakon toga do završetka lečenja, kada zdravstveno stanje postaje konačno, trpela je sekundarni strah. Do uvođenja u anesteziju radi operativnog lečenja kao i dan nakon operacije trpela je strah 7 do 8 stepeni, naredna 24 sata 7, sledeća tri dana 6, do kraja hospitalizacije 5 stepeni, da bi potom oslabio na 3 stepena. Sa početkom rehabilitacije intezivira se na 3 do 4 stepena, a zatim ponovo slabi od 1 do 2 stepena da bi se ponovo intezivirao na dan druge hospitalizacije kada iznosi 4 do 5 stepeni. Na sam dan operacije iznosio je 7 stepeni. Nakon toga intenzitet straha u prva 24 sata bio je 4 stepena i ponovo oslabio da bi do kraja lečenja i rehabilitacije, kada je tužiljino zdravstveno stanje postalo konačno, bio inteziteta 1 do 2 stepena.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno je drugostepeni sud primenio materijalno pravo i to odredbe čl. 154, 155, 178 i 200 Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), kao i čl.99. stav 2. tačka 1. Zakona o osiguranju imovine i lica, kada je delimično preinačio prvostepenu presudu u usvajajućem delu umanjenjem visine dosuđene naknade štete, odlučujući kao u stavu drugom izreke. Imajući u vidu vrstu i težinu povreda, procenat umanjenja životne aktivnosti, intezitet i trajanje fizičkih bolova i straha i stepen naruženosti, drugostepeni sud je, primenom člana 200. Zakona o obligacionim odnosima, pravilno utvrdio visinu pravične novčane naknade nematerijalne štete koja pripada tužilji za sve vidove, u iznosima koje prihvata i Vrhovni kasacioni sud. Odluka je zasnovana na pravilnom shvatanju da je prvostepeni sud adekvatno odmerio iznose primerene novčane naknade tužilji za pretrpljene vidove nematerijalne štete ali da je zbog pogrešne primene materijalnog prava iz člana 205. u vezi člana 192. ZOO, propustio da te iznose umanji za tužiljin doprinos nastanku štete koji je, po oceni drugostepenog suda, jednak doprinosu štetnika (NN lica). Navedenim odredbama regulisano je materijalno pravno pitanje podeljene odgovornosti za štetu uračunavanjem doprinosa oštećenog lica nastanku ili uvećanju obima nastale štete. Tužiljin doprinos se ogleda u tome što je ona, prilikom prelaska raskrsnice, mogla i morala da se kreće sa većim stepenom pažnje od uobičajenog, u kom slučaju bi na vreme mogla da uoči kretanje NN vozila i spreči nastanak nezgode i same štete. Stoga nisu osnovani navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima prvostepenog i drugostepenog postupka jer je doneta u skladu sa uspehom tužilje u drugostepenom postupku.

Vrhovni kasacioni sud je cenio i ostale navode revizije pa je našao da su bez uticaja na pravilnu odluku drugostepenog suda.

Na osnovu izloženog odlučeno je kao u stavu prvom izreke na osnovu odredbe člana 414. ZPP.

Tužilji, imajući u vidu da nije uspela sa izjavljenom revizijom, ne pripadaju troškovi za sastav revizije u smislu člana 165. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Ljubica Milutinović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić