U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: dr Dragiše B. Slijepčevića, predsednika veća, Branka Stanića i Gordane Ajnšpiler Popović, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AA“ iz ..., koga zastupa punomoćnik Bane Sekulić, advokat iz ..., protiv tuženog GP „BB“ u stečaju iz ..., koga zastupa punomoćnik Radisav Arnautović, advokat iz ..., sa umešačem na strani tuženog GP „VV“ u stečaju iz ..., koga zastupa punomoćnik Branislav Popovac, advokat iz ..., radi izlučenja, vrednost predmeta spora 300.001 evro, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.2906/16 od 24.08.2016.godine, u sednici veća održanoj dana 27.04.2017.godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tuženog GP „BB“ u stečaju iz ..., izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž br.2906/16 od 24.08.2016.godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Beogradu P br. 9802/2013 od 17.09.2015. godine, koja je ispravljena rešenjem P br. 9802/13 od 15.03.2016.godine, u stavu prvom izreke odbijen je tužbeni zahtev za utvrđenje da je tužilac isključivi i jedini vlasnik nepokretnosti bliže navedenih u ovom stavu izreke, a stavom dva izreke,odbijen je zahtev kojim je tužilac tražio da mu tuženi navedene nepokretnosti preda u isključivu državinu i miran posed. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 837.500,00 dinara.

Privredni apelacioni sud je pobijanom presudom Pž br. 2906/16 od 24.08.2016.godine, u stavu prvom izreke, preinačio prvostepenu presudu u stavovima prvom i trećem izreke, tako što je usvojio tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da sud utvrdi da je tužilac isključivi i jedini vlasnik poslovnog prostora na lokaciji „...“ ..., objekat poslovna zgrada i to u krilu A na trećem spratu, ukupne bruto razvijene površine 721,63 m2 po Ugovoru o kupoprodaji broj ... od 03.12.1996.godine, zaključenim sa tuženim i u krilu B nisko prizemlje, lokali ..., ... i ... ukupne neto površine 152,39 m2 uvećano za pripadajući zajednički prostor, što ukupno daje bruto površinu od 182,87 m2 po Ugovoru broj ... od 24.12.1997.godine zaključenim sa tuženim, što je tuženi dužan da prizna i trpi i da saglasnost za uknjižbu prava svojine tužioca na poslovnom prostoru kada se steknu uslovi za to, a u protivnom da presuda služi kao osnov za upis prava svojine kod RGZ služba za katastar nepokretnosti, te odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Stavom drugim izreke drugostepene presude, odbijena je žalba tužioca kao neosnovana i potvrđena prvostepena presuda u stavu drugom izreke. Stavom trećim izreke drugostepene presude, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 465.000,00 dinara.

Protiv drugostepene presude u stavu prvom izreke tuženi je izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu presudu u granicama propisanim odredbom člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 55/14) koji se u konkretnom slučaju primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11) i člana 23. Zakona o izmenama i dopunama ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 55/14) i odlučio da revizija tuženog nije osnovana.

Pobijana presuda nije zahvaćena bitnom povredom odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju se u revizijskom postupku pazi po službenoj dužnosti. Privredni apelacioni sud je u postupku po žalbi pravilno primenio odredbe Zakona o parničnom postupku ispitujući prvostepenu presudu u smislu člana 386. ZPP, te je ocenom svih relevantnih žalbenih navoda i davanjem jasnih razloga, preinačio prvostepenu presudu u delu koja se revizijom pobija, te nema bitnih povreda iz člana 374. stav 1. ZPP učinjenih u postupku pred drugostepenim sudom, na koje ukazuje revident.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju u prvostepenom postupku tužilac je prvobitno imao zaključene ugovore sa GP „VV“ o izgradnji i prodaji poslovnog prostora na lokaciji ..., ..., u poslovnoj zgradi i to u krilu D u površini od 794,94 m2 bruto površine i u krilu A 521,48 m2 koji ugovori su sporazumno raskinuti sa obavezom GP „VV“ da tužiocu uplaćena sredstva vrati uz uput da ugovore o kupoprodaji zaključi sa tuženim. Tužilac je sa tuženim zaključio ugovor o kupoprodaji broj ... 03.12.1996.godine, čiji predmet je izgradnja i prodaja poslovnog prostora na lokaciji ..., ..., poslovna zgrada, krilo A, na trećem spratu bruto površine 1328,49 m2.Iz potvrde broj ... od 03.12.1996.godine proizilazi da je tužilac po tom ugovoru platio fiksni iznos od 17.536.068,00 dinara kompenzacijom dospelih međusobnih novčanih potraživanja. Sporazumom o delimičnom raskidu ugovora broj ... stranke su isti raskinuli za površinu od 182,87 m2 s tim da se tuženi obavezao da isplaćenu dinarsku protivvrednost navedenih kvadrata usmeri na dalje finansiranje stana na lokaciji poslovna zgrada ..., objekat poslovna zgrada, krilo B broj ..., ... i ... na prizemlju površine 182,87 m2, po ugovoru broj ... od 24.12.1997.godine, koga su zaključile parnične stranke. Daljim sporazumom o delimičnom raskidu ugovora broj ..., koji je zaključen 23.03.1998.godine, stranke su se sporazumele da se ovaj ugovor delimično raskine za 423,99m2, a da se sredstva usmere na dalje finansiranje stana u krilu A, treći sprat po ugovoru broj ... od 23.03.1998.godine na kupca po tom ugovoru.

Predmet tužbenog zahteva u ovom sporu, pošto je izlučni zahtev tužioca odbijen sa razloga što nije dokazao da ima pravo svojine na spornom prostoru, je utvrđenje prava vlasništva poslovnog prostora na lokaciji ... na ..., objekat poslovna zgrada i to krilo A, na trećem spratu, ukupne bruto površine 721,63 m2 po Ugovoru o kupoprodaji broj ... od 03.12.1196.godine i u krilu D, nisko prizemlje, lokali ..., ... i ..., ukupne bruto površine od 182,87 m2 po Ugovoru ... od 24.12.1997.godine.

Kod ovako utvrđenih činjenica prvostepeni sud je u celosti odbio tužbeni zahtev zaključivši da tuženi na osnovu ugovora sa tužiocem nije mogao steći pravo svojine na spornom poslovnom prostoru, jer tuženi prethodno nije stekao pravo svojine na istom pa ga nije mogao preneti na tužioca.

Pravilno je drugostepeni sud iz činjenica utvrđenih u prvostepenom postupku izveo drugačiji zaključak, odnosno da je tuženi mogao u vreme zaključenja ugovora sa tužiocem da raspolaže predmetnim poslovnim prostorom, jer je sa tužiocem zaključio ugovore koji po svojoj pravnoj prirodi predstavljaju ugovore o gradnji, po kojima je tužilac u celosti isplatio cenu, a isti ugovori su zaključeni nakon što je između GP „VV“ i GP „BB“ zaključen ugovor o prenosu sredstava, tako što je izvršena prodaja objekta u ... na ... u izgradnji, kojim je GP „BB“ preuzeo obaveze prema postojećim kupcima stanova i poslovnog prostora za dovršetak izgradnje, koji ugovor je evidentiran u knjigovodstvu tuženog, a pravnosnažnom presudom odbijen tužbeni zahtev za utvrđenje apsolutne ništavosti istog. Kod činjenice da je tužilac u celosti isplatio kupoprodajnu cenu, te da je sporni objekat izgrađen sa 50,10%, a da se kupljeni poslovni prostor može identifikovati uz pomoć plana i specifikacije kupljenog prostora, pravilno je drugostepeni sud zaključio da je tužilac postao vlasnik predmetnog poslovnog prostora, jer ima podoban pravni osnov za sticanje prava svojine, te je u tom delu tužbeni zahtev usvojio, čime je tužilac stekao i pravni osnov za izlučenje navedenih nepokretnosti iz stečajne mase onog stečajnog dužnika kod koga se iste vode kao deo stečajne mase.

Revizijom tuženog neosnovano se osporava utvrđenje da je tužilac isplatio kupoprodajnu cenu ukazivanjem na manjkavosti izjave o kompenzaciji, te da li je bilo uslova da se sama kompenzacija izvrši imajući u vidu da iz potvrde broj ... od 03.12.1996.godine proizilazi da je po osnovnom ugovoru tužilac isplatio kupoprodajnu cenu od 17.536.068,00 dinara.

Na osnovu izloženog Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 414. ZPP odbio reviziju tuženog kao neosnovanu i odlučio kao u izreci revizijske presude.

Predsednik veća-sudija

dr Dragiša B. Slijepčević,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić