U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Ljubice Milutinović, predsednika veća, Jasminke Stanojević i Biljane Dragojević, članova veća, u parnici tužioca – protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik advokat Dragana Vukanić iz ..., protiv tužene – protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik advokat Tamara Rakić iz ..., radi razvoda braka i vršenja roditeljskog prava, odlučujući o reviziji tužioca - protivtuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 726/16 od 10.01.2017. godine, u sednici veća održanoj 11.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužioca – protivtuženog, izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 726/16 od 10.01.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P2 1327/15 od 09.11.2016. godine, stavom prvim izreke, odlučeno je da se tužbeni i protivtužbeni zahtev delimično usvajaju. Stavom drugim izreke, razveden je brak parničnih stranaka zaključen 13.05.2010. godine u .... Stavom trećim izreke, zajedničko dete stranaka VV, rođen .... godine u ..., poveren je na samostalno vršenje roditeljskog prava tuženoj – protivtužilji BB, majci i određeno da će njegovo prebivalište biti prebivalište majke. Stavom četvrtim izreke, tužilac – protivtuženi AA obavezan je da na ime svog dela doprinosa izdržavanju maloletnog VV plaća mesečni iznos od 7.500,00 dinara, počev od 12.08.2015. godine, kao dana podnošenja protivtužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, isplatom ovog iznosa do 30-tog u mesecu za tekući mesec, putem poštanske uplatnice na adresu tužene – protivtužilje BB. Stavom petim izreke utvrđen je način održavanja ličnih odnosa tužioca – protivtuženog i maloletnog VV utoliko da dete kod oca provodi svaki drugi vikend od petka u 16,00 časova do nedelje u 20,00 časova, svake srede od 16,00 do 20,00 časova, polovinu zimskog i letnjeg školskog raspusta, kao i da verske i državne praznike odnosno rođendane dete provodi naizmenično kod jednog i drugog roditelja. Stavom šestim izreke, tužbeni zahtev da se tužiocu – protivtuženom maloletni VV poveri na samostalno vršenje roditeljskog prava, a tužena – protivtužilja obaveže da na ime izdržavanja deteta plaća mesečni iznos od 4.000,00 dinara počev od presuđenja, te da dete viđa svakog radnog dana od 16,00 do 20,00 časova, svakog drugog vikenda od petka od 16,00 do nedelje u 20,00 časova, te neprekidno tokom čitavog jula meseca, je odbijen. Stavom sedmim izreke, u delu kojim je predloženo da tužilac – protivtuženi doprinosi izdržavanju maloletnog VV mesečnim iznosom preko dosuđenog do iznosa od 200 evra u dinarskoj protivvrednosti, kao i da dete viđa u skladu sa željama, potrebama i mogućnostima oca i deteta, protivtuženi zahtev je odbijen. Stavom osmim izreke, određeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž2 726/16 od 10.01.2017. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca - protivtuženog i potvrđena prvostepena presuda u delu odluke o samostalnom vršenju roditeljskog prava nad zajedničkim maloletnim detetom stranaka VV, doprinosu dečjem izdržavanju i načinu održavanja ličnih odnosa sa detetom (stavovi tri – šest izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac – protivtuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost pobijane presude u smislu odredbe člana 408. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11, 55/14) Vrhovni kasacioni sud je našao da revizija tužioca – protivtuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374.stav 2.tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, u braku stranaka, koji je razveden nepobijanim delom prvostepene presude, rođen je .... godine maloletni VV. Stranke su sa njim i maloletnom ćerkom tužene – protivtužilje iz prvog braka, GG (rođenom ... godine) živele u stanu u ..., koji je u vlasništvu oca tužioca – protivtuženog, do kraja jula meseca 2015. godine, kada je zajednica života faktički prekinuta. Nakon tog vremena tužena– protivtužilja sa decom živi u kući svojih roditelja u .... Na istoj parceli u posebnoj stambenoj jedinici žive njeni roditelji, koji joj finansijski pomažu. Zaposlena je, sa mesečnom zaradom od 40.000,00 dinara. Politički je angažovana ima funkciju prvog potpredsednika Gradskog odbora stranke „DD“. U toku 2006. godine dijagnostikovana joj je trombocitopenija, a 2011. godine bila je na medicinskom ispitivanju na VMA zbog sumnje na lupus, koja dijagnoza nije potvrđena. Maloletni VV pohađa ... ustanovu. Njegove mesečne potrebe zadovoljavaju se iznosom od 15.000,00 dinara. Tužilac – protivtuženi nakon faktičkog prekida zajednice života živi sam u roditeljskom stanu, dok mu roditelji žive u njegovoj kući koja se nalazi na putu za .... Trenutno nije zaposlen, ali je prijavljen Nacionalnoj službi za zapošljavanje. U prvoj polovini 2015. godine radio je na brodu na relaciji ... – ..., a sada prihod ostvaruje iznajmljivanjem alata po kom osnovu mesečno ostvari 30.000,00 dinara. Nema zakonsku obavezu izdržavanja trećih lica. Prema izveštaju i mišljenju Centra za socijalni rad grada ..., te dopunskog nalaza istog Centra, stranke kao roditelji poseduju odgovarajuće stambeno-materijalne uslove i opštu podobnost za staranje o detetu. Od strane stručnog tima Centra im je ukazano na obostranu odgovornost i neophodno obostrano angažovanje na uspostavljanju kvalitnije saradnje i komunikacije kako malodobni VV ne bi odrastao u anksioznoj atmosferi. Prema mišljenju stručnog tima, imajući u vidu sve navedeno, dosadašnje dominantno i adekvatno roditeljsko angažovanje tužene – protivtužilje kao majke nisu ustanovljeni razlozi koji bi u ovom momentu opravdali izdvajanje deteta iz njenog porodičnog okruženja. Stručni tim Centra za socijalni rad je predložio da se viđanje malodobnog VV i tužioca – protivtuženog odvija svakog drugog vikenda od petka u 16,00 do nedelje u 20,00 časova, svake srede od 16,00 do 20,00 časova, polovinu zimskog i letnjeg raspusta, a da verske i državne praznike, kao i svoje rođendane dete naizmenično provodi kod jednog i drugog roditelja. Prema mišljenju stručnog tima Centra predlog tužioca – protivtuženog da se kontakti između njega i deteta odvijaju po privremenoj meri svakog vikenda nije opravdan, jer se tim uskraćuje mogućnost tuženoj – protivtužilji, da i ona sa detetom provodi vreme vikendom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo, kada su zaključili da nisu ispunjeni uslovi za poveravanje maloletnog deteta stranaka tužiocu – protivtuženom na samostalno vršenje roditeljskog prava i pravilno odlučili kada su odbili tužbeni zahtev tužioca – protivtuženog, imajući u vidu najbolji interes maloletnog deteta stranaka, a u smislu člana 270. u vezi člana 266. stav 1. i 3. Porodičnog zakona.

I po mišljenju ovog suda nema okolnosti koje bi vodile zaključku da za sada treba tužiocu – protivtuženom poveriti na samostalno vršenje roditeljskog prava maloletnog sina VV.

Naime, odredbom člana 3. stav 1. Konvencije UN o pravima deteta („Službeni list SFRJ – Međunarodni ugovori“ broj 15/90 i „Službeni list SRJ – Međunarodni ugovori“ broj 4/96, 2/97), propisano je da u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja je interes deteta, bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela. Odredbom člana 6. stav 1. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“ br. 18/05), propisano je da je svako dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta u svim aktivnostima koje se tiču dece. Odredbom člana 61. stav 1. istog zakona propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa roditeljem sa kojim ne živi, a odredbom člana 266. da je sud u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta.

U konkretnom slučaju nižestepeni sudovi su se rukovodili najboljim interesom maloletnog VV i suprotno revizijsko ukazivanje Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Nisu ispunjeni uslovi za poveravanje maloletnog deteta stranaka tužiocu – protivtuženom na samostalno vršenje roditeljskog prava. U nalazu i mišljenju Centra za socijalni rad grada ... i dopunskom nalazu istoga Centra, nije osporavana podobnost majke kao roditelja. Imajući u vidu da se radi o detetu starosti ... godina, te da postoji prirodna veza deteta sa majkom, koja se do sada adekvatno angažovala kao roditelj i da je za sve to vreme omogućavala kvalitetno i često održavanje ličnih odnosa deteta sa ocem, poveravanje deteta ocu bi bilo protivno najboljem interesu deteta tog uzrasta, posebno što nema dokaza da majka nije podoban roditelj, niti da je zanemarivala dete. Mišljenju deteta posvećena je dužna pažnja u skladu sa njegovim godinama i zrelošću, kako od strane stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima, tako i od strane nižestepenih sudova. Da kod majke zajedničkog maloletnog deteta stranaka postoje bilo kakve smetnje na psihičkom planu koje kompromituju njenu podobnost da vrši roditeljsko pravo, one bi bile uočene od strane stručnog tima stručne službe za posredovanje u porodičnim odnosima. Zato su neosnovani revizijski navodi tužioca – protivtuženog o pogrešno priimenjenom materijalnom pravu.

Najbolji interes deteta je pravni standard koji se ceni prema okolnostima svakog konkretnog slučaja. Svi elementi za procenu najboljeg interesa zajedničkog maloletnog deteta kao što su: pol i uzrast deteta, emotivna vezanost deteta za roditelja, razvojne potrebe deteta, naročito na planu obrazovanja, podobnost roditelja da vrše roditeljsko pravo, lično angažovanje i prepoznavanje potreba deteta, su pravilno utvrđeni, te je u interesu maloletnog deteta da i dalje živi u porodici sa majkom.

Način, visina i trajanje izdržavanja pravilno su utvrđeni primenom kriterijuma za određivanje izdržavanja sadržanih u članu 160. – 162. Porodičnog zakona i člana 27. Konvencije o pravima deteta. Pravilno su utvrđene potrebe zajedničkog maloletnog deta stranaka kao poverioca izdržavanja, pravilno vodeći računa o uzrastu i zdravlju deteta. Mogućnosti tužioca – protivtuženog kao dužnika izdržavanja takođe su pravilno utvrđene prema prihodima tužioca – protivtuženog, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade i njegovim ličnim potrebama. Tužilac je radno sposoban, u mogućnosti da doprinosi izdržavanju svog sina u pravilno odmerenom novčanom iznosu. Donoseći pobijanu presudu nižestepeni sudovi su se pravilno rukovodili ukupnim potrebama maloletnog deteta, ispravno zaključivši da je tužilac – protivtuženi u mogućnosti da navedeni iznos na ime izdržavanja svog sina plaća od mesečnih prihoda koje ostvaruje u iznosu od 30.000,00 dinara, pri čemu nema zakonsku obavezu izdržavanja trećih lica, te ima rešeno stambeno pitanje. Ovim iznosom, kao i iznosom koji će majka maloletnog deteta izdvajati za njegovo izdržavanje (pri čemu se u doprinos majke uračunava i svakodnevna briga i staranje u podizanju deteta) potrebe maloletnog deteta će na adekvatan način biti zadovoljene, s obzirom na uzrast i sredinu u kojoj živi, a plaćanjem dosuđenog iznosa tužilac – protivtuženi neće ugroziti svoju egzistenciju. Prilikom donošenja ove odluke nižestepeni sudovi su se rukovodili najboljim interesom deteta, propisanim članom 266. stav 1. Porodičnog zakona, pravom maloletnog deteta na izdržavanje od roditelja u skladu sa članom 55. Porodičnog zakona, imajući u vidu kriterijume, način i visinu određivanja izdržavanja propisanih članom 160, 161. i 162. ovog zakona, pravilno primenivši materijalno pravo obavezavši tužioca – protivtuženog da doprinosi izdržavanju svog sina u navedenom iznosu. Stoga nisu osnovani revizijski navodi tužioca – protivtuženog o pogrešnoj primeni materijalnog prava – da nije pravilno primenjen član 160. Porodičnog zakona, jer nisu pravilno utvrđene potrebe maloletnog deteta, niti prihodi tužioca – protivtuženog.

U obezbeđenju sredstava potrebnih za izdržavanje deteta roditelji su dužni da obostrano učestvuju, pri čemu se roditelju koji vrši roditeljsko pravo nad detetom u doprinos svakako računa i svakodnevno angažovanje na nezi, čuvanju i vaspitavanju. Taj roditelj je takođe dužan da i materijalno doprinosi dečjem izdržavanju s obzirom na postojeću radnu sposobnost. Dakle, nema samo tužilac – protivtuženi obavezu izdržavanja maloletnog VV. Ta obaveza jednako stoji i na strani majke deteta koja je dužna udovoljiti potrebama deteta, pa i na teret obima zadovoljenja sopstvenih potreba. Činjenica da određeni vremenski period maloletni VV provodi kod oca, ne vodi oslobađanju zakonske obaveze izdržavanja maloletnog deteta koju on ima, kao što ni majka deteta kojoj je dete povereno na čuvanje i vaspitanje, takođe ne može tražiti oslobođenje od zakonske obaveze izdržavanja malolenog deteta za sve vreme koje dete provodi kod nje.

Revizijski navodi kojima se ističe da je najbolji interes deteta da se način održavanja ličnih odnosa odredi na taj način što bi maloletno dete stranaka provodilo svaki vikend sa ocem, nisu osnovani. Pravilno nižestepeni sudovi smatraju da je najbolji interes maloletnog deteta da maloletni VV sa tužiocem – protivtuženim lične odnose održava svakog drugog vikenda od petka u 16,00 časova do nedelje u 20,00 časova, posebno imajući u vidu da osim dva vikenda dete sa ocem provodi i svaku sredu od 16,00 do 20,00 časova, polovinu zimskog i letnjeg školskog raspusta, kao i da verske i državne praznike, odnosno rođendane dete provodi naizmenično kod jednog i drugog roditelja, a koji model je određen i od strane nadležnog Centra za socijalni rad. Na taj način postiže se kontinuitet u komunikaciji između oca i deteta, što svakako doprinosi i kvalitetnijem odnosu deteta i oca, a koji je u interesu maloletnog deteta stranaka, te da bi određivanje da maloletni VV sa ocem provodi svaki vikend dete bilo lišeno zadovoljstva koje donosi provođenje tih vikenda i sa majkom koja je ostalim danima u nedelji radno angažovana i nije u mogućnosti da se u potpunosti posveti detetu. Imajući u vidu navedeno, pravilno je primenjeno materijalno pravo i uređen način održavanja ličnih odnosa oca i maloletnog deteta, u smislu člana 61. i člana 78. stav 3. Porodičnog zakona.

Na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno kao u izreci.

Predsednik veća – sudija,

Ljubica Milutinović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić