U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milomira Nikolića, predsednika veća, Slađane Nakić Momirović i Marine Govedarica, članova veća, u parnici tužioca-protivtuženog AA iz ..., čiji je punomoćnik Vesna Živković, advokat iz ..., protiv tužene-protivtužilje BB iz ..., čiji je punomoćnik Zoran Pavlović, advokat iz ..., radi prestanka obaveze izdržavanja po tužbi i povećanja izdržavanja po protivtužbi, odlučujući o reviziji tužene- protivtužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 75/17 od 22.02.2017. godine, u sednici održanoj 04.05.2017. godine, doneo je

P R E S U D U

Delimično se usvaja revizija tužene, pa se PREINAČUJU presuda Apelacionog suda u Nišu Gž2 75/17 od 22.02.2017. godine i presuda Osnovnog suda u Zaječaru P2 245/16 od 10.11.2016. godine, u delu kojim je utvrđeno da je prestala obaveza tužioca da doprinosi izdržavanju tužene, pa se odbija kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje da je prestala obaveza tužioca da doprinosi izdržavanju tužene, ustanovljena presudom Opštinskog suda u Zaječaru P 942/2007 od 04.09.2007. godine i obavezuje se tužilac da doprinosi izdržavanju tužene sa mesečnim iznosom od 20% od invalidske penzije koju ostvaruje kod Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja – Filijale u ..., počev od 12.10.2015. godine, kao dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi, dok se u preostalom delu revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 75/17 od 22.02.2017. godine, odbija kao neosnovana.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 245/16 od 10.11.2016. godine, u prvom stavu izreke, utvrđeno je da je, počev od 01.10.2012. godine, prestala obaveza tužioca da doprinosi izdržavanju tužene, ustanovljena presudom Opštinskog suda u Zaječaru P 942/2007 od 04.09.2007. godine, čime je izmenjena izreka pravnosnažne presude Opštinskog suda u Zaječaru P 942/2007 od 04.09.2007. godine u drugom stavu izreke. U drugom stavu izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev tužene kojim je tražila da se tužilac obaveže da doprinosi njenom izdržavanju mesečnim iznosom od 50% od penzije koju ostvaruje kod Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje – Filijale u ..., počev od dana podnošenja protivtužbe, pa ubuduće dok za to postoje zakonski uslovi, kao neosnovan. U trećem stavu izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje parnične troškove.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 75/17 od 22.02.2017. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe stranaka i presuda Osnovnog suda u Zaječaru P2 245/16 od 10.11.2016. godine potvrđena, izuzev u delu prvog stava izreke u odnosu na utvrđeni datum prestanka obaveze doprinosa u izdržavanju tužene od strane tužioca, u kom delu je preinačena tako što je utvrđeno da tužiočeva obaveza doprinosa izdržavanju tužene prestaje počev od 12.10.2015. godine, dok je za period od 01.10.2012. do 12.10.2015. godine, tužbeni zahtev tužioca odbijen kao neosnovan.

Protiv navedene drugostepene presude, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni kasacioni sud je ispitao pravilnost pobijane presude u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, pa je našao da je revizija tužene delimično osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Opštinskog suda u Zaječaru P 942/2007 od 04.09.2007. godine, brak stranaka je razveden, a tužilac je obavezan da doprinosi izdržavanju tužene sa 30% mesečno od penzije koju ostvaruje, počev od dana podnošenja tužbe, pa ubuduće, dok za to postoje zakonski uslovi. Tužena je rođena ... godine, nije sposobna za obavljanje teških fizičkih poslova, nošenje, dizanje tereta i za rad u lošim uslovima, ali je sposobna za obavljanje lakših fizičkih poslova u sklopu osnovnog obrazovanja, čime bi mogla da obezbedi deo sredstava koja su joj neophodna za izdržavanje. Takođe, tužena poseduje nepokretnosti – njive i obrađuje ih. Prilikom razvoda stranke su podelile zajedničku kuću na jednake delove. Međutim, zbog loših odnosa i čestih svađa sa tuženom, tužilac se iselio iz kuće i iznajmio kuću u kojoj plaća samo troškove stanovanja koji iznose oko 4.000,00 dinara mesečno. Tužilac je rođen ... godine, ima zdravstvene probleme sa srcem, pa je zbog bola u grudima i krize svesti bio u bolnici i upućen na operaciju, a takođe boluje i od dijabetesa. Koristi njivu površine oko 18 ari. Tužiočeva invalidska penzija iznosi 17.990,00 dinara mesečno, a na ime doprinosa za izdržavanja tužene odbija mu se 6.000,00 dinara mesečno. Pored toga, tužilac je tuženoj uplatio četrnaest godina staža po osnovu bavljenja poljoprivredom, te je potrebno uplatiti još jednu godinu kako bi tužena ostvarila pravo na poljoprivrednu penziju. Ostatak penzije tužilac troši na lekove, ishranu, higijenu i garderobu, a za pomoć u održavanju higijene kuće i nabavku namirnica, jednom bračnom paru plaća 2.000,00 dinara mesečno i daje im polovinu proizvoda iz bašte koju on obrađuje.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, osnovani su navodi revizije da je pobijana presuda delimično doneta pogrešnom primenom materijalnog prava.

Odredbom člana 151. stav 1. Porodičnog zakona, propisano je da supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da nema pravo na izdržavanje supružnik ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje prestavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika.

Odredbama člana 160. Porodičnog zakona, propisani su kriterijumi za određivanje izdržavanja. Izdržavanje se određuje prema potrebama poverioca i mogućnostima dužnika izdržavanja, pri čemu se vodi računa o minimalnoj sumi izdržavanja. Potrebe poverioca izdržavanja zavise od njegovih godina, zdravlja, obrazovanja, imovine, prihoda te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja. Mogućnosti dužnika izdržavanja zavise od njegovih prihoda, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegove imovine, njegovih ličnih potreba, obaveze da izdržava druga lica te drugih okolnosti od značaja za određivanje izdržavanja.

Odredbom člana 163. stav 2. Porodičnog zakona, propisano je da izdržavanje supružnika posle prestanka braka ne može trajati duže od pet godina. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da se, izuzetno, izdržavanje supružnika po prestanku braka može produžiti i posle isteka roka od pet godina ako naročito opravdani razlozi sprečavaju supružnika poverioca izdržavanja da radi.

Odredbom člana 164. Porodičnog zakona, propisano je da se visina izdržavanja može smanjiti ili povećati ako se promene okolnosti na osnovu kojih je doneta prethodna odluka.

Pošto životno doba i zdravstveno stanje sprečavaju tuženu da radom ostvaruje u potpunosti prihode za sopstveno izdržavanje, po nalaženju ovog suda postoje naročito opravdani razlozi da tužilac i dalje doprinosi izdržavanju tužene i nisu ispunjeni zakonski uslovi da se utvrdi prestanak izdržavanja na osnovu člana 167. Porodičnog zakona. Istovremeno i tužiočeve godine i zdravstveno stanje ukazuju na to da su povećane i potrebe za njegovo izdržavanje. Kod takvog stanja stvari, usled izmenjenih okolnosti u odnosu na one na osnovu kojih je doneta prethodna odluka o visini tužiočevog doprinosa u izdržavanju tužene, revizija je delimično usvojena, pa su presude nižestepenih sudova delimično preinačene, tako što je odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev za utvrđenje da je prestala obaveza tužioca da doprinosi izdržavanju tužene i tužiočeva obaveza da doprinosi izdržavanju tužene smanjena sa mesečnog iznosa od 30% od penzije na mesečni iznos od 20% od penzije, od dana podnošenja tužbe pa ubuduće dok postoje zakonski uslovi za to.

Na osnovu člana 416. stav 1. i 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Milomir Nikolić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić